Svedok odbrane Radovana Karadžića nastojao da pobije nalaze komisije vlade RS o ubistvima više hiljada srebreničkih Muslimana u julu 1995. godine, navodeći da istina nije utvrđena, ali zauzvrat nije ni izdaleka ponudio informacije o stvarnim događajima u Srebrenici

U nastavku unakrsnog ispitivanja Dušana Spasojevića, bivšeg policajca iz Bjeljine, tužiteljica Gustafson je sugerisala da tokom rata zločini nad civilima nisu procesuirani i da su neka od ubistava tek nedavno dobila svoj pravni epilog. Predočila je dokaze iz kojih se vidi da je policija u nekim slučajevima, poput ubistva više muslimanskih porodica u septembru 1993. godine, učestvovala u uklanjanju tela i prikrivanju zločina, dok je nakon likvidacije Rame Alića i silovanja njegove ćerke i snaje u junu 1992. godine urađena istraga ali je predmet tek nedavno okončan u Beogradu višegodišnjim kaznama trojici počinilaca. Spasojević je odgovarao da suđenja tokom rata nije bilo jer pravosuđe Republike Srpske, naročito vojno, "nije bilo osposobljeno".

Svedok je nakon rata učestvovao i u istragama Komisije za Srebrenicu vlade Republike Srpske koja je 2004. godine saopštila nalaze o streljanju više hiljada srebreničkih Muslimana u julu 1995. godine. U izjavi odbrani Radovana Karadžića, svedok je naveo da su podaci iz izveštaja netačni, jer su među žrtvama navedeni ljudi koji su poginuli u borbi ili pre srpskog ulaska u Srebrenicu. Tužiteljica je predočila deo izveštaja u kojem se navodi da je, recimo, hiljade Muslimana ubijeno u poljoprivrednoj zadruzi u Kravici, njih 1.500 do 2.000 na livadi u Orahovcu, više od hiljadu na ekonomiji Branjevo, po 500 u Kozluku i Domu Kulture Pilica. "Šta ovde nije tačno", pitala je svedoka koji je prvo rekao da o tome ništa ne zna, a kada se u ispitivanje uključio predsedavajući sudija Kvon/Kwon, objasnio da nije znao ništa kada se to dešavalo, ali da sada "sve zna". Rekao je da "ne spori da se zločin dogodio", ali negira da je utvrđena istina o njemu, ne navodeći ni izdaleka kako bi mogla da izgleda nova istina.

Karadžić je u dodatnom ispitivanju poricao navode komisije vlade Republike Srpske pozivanjem na javne nastupe jednog od srebreničkih ratnih komandanata. Citirao je, naime, nedavni izveštaj agencije "Srna" u kojem Hakija Meholjić kaže da su vlasti u Sarajevu žrtvovale Srebrenicu. Spasojević je rekao da mu je Meholjić, "kao policajac - policajcu", rekao da je srebrenička sirotinja "ostavljena na milost i nemilost", ali nije poricao zločin, osim tvrdnje da je 75 ljudi koji nisu stradali u julu 1995. godine sahranjeno zajedno sa žrtvama na mezarju u Potočarima.

Naredni svedok Karadžićeve odbrane, Dragomir Ljubojević, je tokom rata bio lokalni funkcioner u Bijeljini i pripadnik vojske bosanskih Srba. U izjavi timu odbrane negirao je da su Muslimani proterivani sa područja te opštine, pripisujući medijima stvaranje pogrešne slike o etničkom čišćenju delova BiH koje su Srbi smatrali svojim. U unakrsnom ispitivanju je suočen sa dokumentima Međunarodnog crvenog krsta iz avgusta i septembra 1994. godine u kojima se navodi da je u osam organizovanih konvoja 2.500 Muslimana nasilno proterano iz grada. Ljubojević odgovara da su stranci pisali "dramatične izveštaje da bi zadržali svoje pozicije", navodeći da se radilo o "humanom preseljenju" ljudi koji su izrazili želju da odu.

U dodatnom ispitivanju jedno od pitanja je izazvalo pravu lavinu komplimenata svedoka na Karadžićev račun. Nazvao ga je "humanistom i legalistom" koji se trudio da se nesreća izbegne i dodao da je "prava je šteta" što i sa druge strane nije bilo ljudi kao što je on jer bi u tom slučaju BiH bi danas bila "daleko srećnija i prosperitetnija".

Dokazni postupak odbrane Radovana Karadžića nastavlja se iduće sedmice, kada bi, između ostalih, trebalo da svedoči i bivši gradonačelnik Trebinja Božidar Vučurević, a za ponedeljak je najavljen novi pokušaj ispitivanja nekadašnjeg komandanta Drinskog korpusa Radislava Krstića, koji je u februaru odbio da svedoči, pravdajući se zdravstvenim razlozima.

Dijeljenje sadržaja