Vitomir Žepinić, svjedok odbrane Radovana Karadžića

Iskazom bivšeg opštinskog funkcionera iz Vlasenice Save Čelikovića, Radovan Karadžić je nastavio sa pobijanjem navoda optužnice o odgovornosti rukovodstva bosanskih Srba za etničko čišćenje velikih delova BiH. Po matrici koju su sledili i prethodni svedoci odbrane, Čeliković je optužio Muslimane za početak sukoba, navodeći da su se Srbi samo branili i da su u toj odbrani plemenito postupali prema civilima, sklanjajući ih u logor Sušica. Svedok u izjavi odbrani navodi da se radilo o sabirnom centru u koji su nesrpski civili sklanjani sa ciljem da se zaštite od "stresa" kojem su zbog ratnih dejstava bili izloženi.

Tužilac Džejson Fajl/Jason File je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da su vlasenički Muslimani proterivani iz svojih kuća i odvođeni u logor Sušica, a Čeliković je priznao da su povremeno srpske izbeglice iz drugih delova BiH bile "nestrpljive da reše svoje stambeno pitanje" pa su maltretirali i iseljavali lokalne Muslimane. Zato je, kaže, osnovan logor Sušica, da bi ti ljudi mogli da se smeste i zaštite. Tužilac ga je potom suočio sa dokazima da je na toj lokaciji 1992. godine u hangaru veličine 15 sa 30 metara držano više od 500 nesrba koji su jeli iz deset neopranih tanjira a nuždu vršili u jednu prepunjenu kofu. Podsetio je i da su zatočenici u Sušici prebijani na smrt i primetio da to "baš i ne zvuči" kao zaštita. "Pa i ne zvuči", složio se svedok i dodao da on nema takve informacije. Kaže da su tu bili "samo privremeno" dok se ne steknu uslovi da "po sopstvenoj želji" budu prebačeni na teritoriju pod kontrolom Armije BiH.

Potom se na klupi za svedoke pojavio predratni zamenik ministra policije BiH Vitomir Žepinić, čiji se iskaz, iako je došao na poziv odbrane, u pojedinim momentima pretvarao u pravi obračun sa Karadžićem. U više izjava datih od 2002. godine i iskazu u predmetu Stanišića i Župljanina 2010. godine, svedok je optuživao paljansko rukovodstvo za ekstremizam i odluku da nasiljem i ratom Srbe razdvoje od drugih naroda u BiH.

Kada je optuženi pročitao sažetak izjave koju je Žepinić nedavno dao timu odbrane, izgledalo je kao da je spreman da se odrekne ranijih navoda, ali se takva slika tokom unakrsnog ispitivanja u potpunosti promenila. U sažetku izjave se navodi da Žepinić za početak rata optužuje Aliju Izetbegovića i muslimansko rukovodstvo i, iako ostaje pri stavu da je Karadžić bio protiv zajedničkog života Srba sa druga dva naroda, pretpostavlja da je tu pre mislio na nemogućnost kulturnog i političkog, a ne fizičkog suživota.

U unakrsnom ispitivanju, međutim, tužilac Alan Tiger/Alain Tieger ga je podsetio na deo iskaza iz predmeta Stanišića i Župljanina gde je rekao da su Karadžić i Nikola Koljević bili "agresivni" protiv njegovog zalaganja za multinacionalni koncept i da su ga na jednom sastanku čak nazvali "idiotom". "Ja priznajem da sam idiot", rekao je svedok, "ali samo zato što ih nisam eliminisao pre tog sastanka".

Što ga je tužilac više podsećao na nesuglasice i sukobe sa rukovodstvom sa Pala, svedok je postajao sve oštriji prema Karadžiću. Problemi sa rukovodstvom bosanskih Srba kulminirali su kada je 1992. godine, nakon početka rata i odstupanja sa položaja zamenika ministra, uhapšen u Beogradu i zatvoren prvo na Pale, potom u sarajevski zatvor "Kula" i, konačno, kasarnu u Lukavici. Krajem te godine dozvoljeno mu je da poseti porodicu u Srbiji, što je iskoristio da pobegne i početkom 1993. godine emigrira u Australiju.

Prisećajući se tog perioda, svedok je rekao da ga je tokom višemesečnog zatočeništva Karadžić dva puta posetio i da nije želeo da mu kaže gde su mu žena i deca, plašeći se da će proći kao njegovi roditelji koji su bili učestalo maltretirani, usled čega mu je majka dobila srčani udar i preminula. Rekao je da Karadžić to "dobro zna" i direktno mu se obratio: "Doktore Karadžiću, ubistvo majke u pravoslavlju je najveći zločin. Vi i ja smo mnogo puta pričali o ljubavi koju ste imali prema svojoj majci i ne mogu da shvatim zašto je moja morala biti ubijena".

Žepinić je u izjavi rekao da Karadžić nije imao ništa sa ubistvima Muslimana u Bijeljini početkom aprila 1992. godine koja su počinili "Arkanovi kriminalci", ali je u unakrsnom ispitivanju povezao Željka Ražnatovića sa optuženim. Izjavio je, naime, da mu je Fikret Abdić rekao da je Karadžić u martu te godine, kada je u Sarajevu počelo postavljanje barikada, sedeo sa Arkanom u beogradskom hotelu Jugoslavija i "malo kockao" nakon sastanka sa Miloševićem.

Žepinićev iskaz u izričitoj je suprotnosti i sa Karadžićevom tezom da je SDA u sklopu priprema za rat slala hiljade Muslimana na obuku u Hrvatsku. Svedok kaže da je sve rađeno po regularnoj proceduri i da je uoči rata u centar za obuku hrvatskog MUP poslato 400 policajaca iz zapadne Hercegovine, baš kao što se iz BiH išlo na obuku i u Srbiju.