Mile Ujić, svjedok odbrane Radovana Karadžića

U iščekivanju rezultata medicinskih pregleda bivšeg komandanta Drinskog korpusa Radislava Krstića koji je prošle sedmice iz zdravstvenih razloga odbio da svedoči, dokazni postupak odbrane na suđenju Radovanu Karadžiću nastavljen je iskazima novih svedoka. Mile Ujić i Vitomir Banduka su u izjavama Karadžićevoj odbrani i današnjim iskazima negirali da su na području Rogatice i Hadžića postojali logori u kojima su zatočavani, u nehumanim uslovima držani, zlostavljani, silovani i ubijani nesrpski civili.

Suprotno navodima optužnice po kojima je srednja škola "Veljko Vlahović" u Rogatici bila zatočenički objekat, bivši član Kriznog štaba te opštine i vršilac dužnosti komandanta Rogatičke brigade Mile Ujić tvrdi da se radilo o "sigurnoj kući" za smeštaj civila svih nacionalnosti u koju su ljudi dobrovoljno dolazili jer su se u svojim domovima osećali nesigurno. Tužiteljica Gustafson je, međutim, u unakrsnom ispitivanju sugerisala da su muslimanski i hrvatski civili na silu dovođeni u školu i odatle proterivani sa teritorije pod kontrolom bosanskih Srba.

Budući da je svedok odbacio tu sugestiju, tužiteljica je predočila presudu Državnog suda BiH kojom je Radisav Ljubinac osuđen na 10 godina zatvora jer je u avgustu 1992. godine zarobio grupu muslimanskih civila, zatvorio ih u školu "Veljko Vlahović" i odande proterao na područje Sarajeva. "Sve to stoji", rekao je svedok i dodao da se ipak ne slaže da se radilo o logoru, već o mestu gde je nejač sklanjana i držana do momenta kad bi izrazili želju da "idu dalje", odnosno napuste Republiku Srpsku. U optužnici se navodi i da su od juna do septembra 1992. godine, osim što su zatočavani i proterivani, civili izvođeni iz škole i ubijani na drugim lokacijama.

U opštini je funkcionisao i logor "Rasadnik" iz kojeg je u avgustu 1992. godine 27 muškaraca odvedeno na prvu liniju fronta da kopaju rovove, a nakon toga su streljani. Svedok je rekao da ih je "iz revolta" i "na svoju ruku" ubio Dragoje Paunović "Špiro" i tvrdi da se radilo o ljudima koji su bili krivično gonjeni. U redu za streljanje je bio i tada petnaestogodišnji Armin Baždar, koji je jedan od trojice preživelih, o čemu je svedočio na suđenju Karadžiću. Tužiteljica je primetila da je pored njega u grupi bilo još nekoliko maloletnih dečaka koji nisu mogli biti krivično gonjeni, ali je Ujić odsečno odgovorio: "Petnaest ili sto pedeset godina, svako ko je osumnjičen, bio je priveden. Žao mi je Baždara, ali eto, pokazalo se da nije bio kriv pa je preživeo i to me raduje". Baždar, podsetimo, nije preživeo zahvaljujući nečijoj dobroj volji, već pukom srećom, nakon što je u pucnjavi ranjen i potom pobegao sa stratišta.

Sličnu verziju o zatočeničkim objektima pod kontrolom bosanskih Srba ponudio je Vitomir Banduka, nekadašnji pripadnik VRS i predsednik vlade sarajevske opštine Hadžići. On tvrdi da je lokalni Sportski centar tokom rata bio "sabirni centar" za civile koji zbog ratnih dejstava i delovanja srpskih paravojnih grupa nisu bili bezbedni u svojim kućama. Nazvao ga je i "prolaznom stanicom" za ljude koji su izrazili želju da pređu na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. Tužiteljica Mekena/McKenna ga je suočila sa iskazima troje zatočenika Sportskog centra, koji su tvrdili da su tamo prisilno dovedeni, kao i sa izjavom načelnika policije Hadžića Tihomira Glavaša o torturi nad zatočenicima. Svedok odgovara da se sa Glavaševom izjavom haškim tužiocima "ne slaže" i ne želi da je komentariše. Konstataciju bivših zatočenika Sportskog centra da su tamo bili "odvedeni" smatra "poteškom", a ostavio je sudskom veću da zaključi da li su civili zatočavani "po dogovoru" ili "na nagovor".