Svedok odbrane Radovana Karadžića, bivši komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa smatra da su vlasti i Armija BiH krivi što su hici pripadnika vojske bosanskih Srba nekad "slučajno odleteli" na sarajevske tramvaje. Priznaje, doduše, da su u pojedinim situacijama neki "poremećeni umovi sa srpske strane" možda pucali po civilima u gradu

Poslednji dan unakrsnog ispitivanja generala Dragomira Miloševića, koji svedoči na poziv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, bio je delom posvećen stradanju građana Sarajeva od snajperskih hitaca. Tužiteljica Edžerton/Edgerton je ukazivala - a svedok negirao - da je za te zločine odgovoran Sarajevsko-romanijski korpus na čijem je čelu general Milošević bio od leta 1994. do kraja 1995. godine.

Budući da je, odgovarajući na Karadžićeva pitanja, prošle sedmice tvrdio da njegov korpus nikada nije uzimao sarajevske civile za metu, tužiteljica ga je suočila sa dokazima sa ranijihsuđenja po kojima je od 1992. do 1994. godine sa srpskih položaja od dejstava snajpera ubijeno 336, a ranjeno 1.789 civila. To po njoj govori u prilog zaključku da je srpska strana terorisala civile i kreirala situaciju u kojoj su se Sarajlije osećale kao "u zamci, pod pritiskom i uplašeno". General odgovara da se podaci odnose na period pre nego što je stupio na mesto komandanta, ali je naglasio da njegov korpus "nije bio bahat" i odriče da je pucano na civile.

Na pitanje ko je onda odgovoran za smrt i ranjavanje tolikog broja ljudi, svedok odgovara da "ne isključuje mogućnost" da se počinioci kriju u redovima Armije BiH koji su "nepažnjom ili namerno stvarali žrtve" da bi se napravila atmosfera u kojoj su oni ugrožena strana. Kaže i da su u pojedinim situacijama možda i neki "poremećeni umovi sa srpske strane" pucali na civile u gradu ali je izričit u tvrdnji da za tako nešto nisu imali naređenje.

U optužnici protiv Karadžića, kao i u presudi samom Miloševiću koji je u Hagu osuđen na 29 godina zatvora zbog artiljerijskog i snajperskog terora nad Sarajevom, navode se brojni incidenti udara snajpera po sarajevskim tramvajima. Svedok je, međutim, danas prezentovao razrađenu teoriju po kojoj je za sve kriva druga strana. Evo kako: Prvo su, kaže, vlasti u Sarajevu ubedile svoje sugrađane da je bezbedno koristiti gradski prevoz, potom je Armije BiH pucala na srpske položaje sa područja kojima su se kretali tramvaji puni putnika, a onda bi pri uzvratnoj vatri sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa poneki metak možda "slučajno odleteo na tramvaj".

Pribojavajući se da nije bio dovoljno ubedljiv, general je rekao da je nekome "ko nema predstavu" kako izgledaju borbena dejstva "teško objasniti čitavu situaciju". A kad bi samo znala "šta se tu dešava, koja vrsta vatre i u kojem pravcu se kreće", tužiteljica bi, smatra on, shvatila da "mnogi meci baš i ne idu tamo gde se nišani"… pa pogode tramvaj.

Na početku današnjeg ispitivanja, tužiteljica se bavila juče započetom temom granatiranja sarajevskog naselja Hrasnica 7. aprila 1995. godine po Miloševićevom naređenju od prethodnog dana. Svedok je tvrdio da je tim udarom hteo da neutrališe protivničke minobacače koji su se nalazili na "parkovnoj površini", ali ga je, ukazala je tužiteljica, u tome demantovao jedan od njemu podređenih oficira – bivši komandant Ilidžanske brigade Vladimir Radojčić. On je, svedočeći u Karadžićevu odbranu, naveo da je cilj bila zgrada pošte u kojoj se nalazila komanda jedne brigade Armije BiH, bez pominjanja minobacača u parku. General Milošević kaže da je Radojčiću možda "izostalo pamćenje" i ostao pri svojim ranijim tvrdnjama.

Na pitanje zašto u naređenju nije pomenuo minobacače kao metu, već je naredio da se gađa "najunosniji cilj gde bi bile najveće ljudske i materijalne žrtve", svedok kaže da za tim nije bilo potrebe jer su oficiri kojima je poslat dokument "znali šta se gađa". U napadu avio bombom ispaljenom sa modifikovanog lansera sa zemlje ubijena je jedna žena u porodičnoj kući u centru naselja, a ranjene su još tri osobe. General Milošević je odbacio sugestiju da su modifikovane avio bombe bile izrazito neprecizne. Nije odustao ni kada mu je predočen dokument jednog od njemu potčinjenih oficira koji zahteva da se avio bomba ne ispaljuje na ulaz u tunel ispod aerodroma Butmir jer postoji opasnost da, zbog nepreciznosti, budu pogođeni srpski položaji koji se nalaze čitavih 500 metara odatle.

Pred kraj današnjeg zasedanja počelo je dodatno ispitivanje svedoka od strane Karadžića.

Dijeljenje sadržaja