U nastojanju da umanji svoju ulogu u komandovanju vojskom bosanskih Srba, bivši predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant te vojske Radovan Karadžić sugerisao, a general Dragomir Milošević potvrdio, da je u avgustu 1995. godine bio u sukobu sa komandantom VRS Ratkom Mladićem i da je pokušao da ga smeni, ali da u tome nije uspeo

U završnici glavnog ispitivanja bivšeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomira Miloševića, optuženi Radovan Karadžić je ukazivao na sukob koji je tokom rata u BiH imao sa tadašnjim načelnikom Glavnog štaba vojske bosanskih Srba Ratkom Mladićem. Na taj način pokušava da odrekne svoju odgovornost za aktivnosti Mladićevih snaga iako im je kao predsednik Republike Srpske bio vrhovni komandant. Sukob se, doduše, odigrao pred sam kraj četvorogodišnjeg rata, kada je Karadžić pokušao da smeni generala Mladića.

Svedok je izašao u susret tezama optuženog, navodeći da je Mladić "hteo da dominira u svakom pogledu", da "nije poštovao strukturu", odnosno činjenicu da je odgovoran civilnim vlastima. Jednostavno, "nije želeo da ima ikog iznad sebe", zbog čega je odnos između njega i vrhovnog komandanta navodno bio loš i "štetan". Seća se da je sukob kulminirao početkom avgusta 1995. godine kada je Karadžić pokušao da reorganizuje Glavni štab i smeni Mladića, ali je naišao na protivljenje generala VRS koji su se svrstali na stranu svog komandanta. Svi, osim Dragomira Miloševića, koji tvrdi da se isprva držao po strani, ali da je nakon nekog vremena i on podržao Mladića i suprotstavio se zahtevu za smenu.

Budući da je morao da uvaži "iskazano jedinstvo generala", Karadžić je, priseća se svedok, ukinuo ukaz o smeni Mladića. Kada je glavno ispitivanje okončano, predsedavajući sudija Kvon/Kwon zatražio je od svedoka da detaljnije objasni suštinu sukoba Karadžića i Mladića, koji se pred Tribunalom u različitim procesima terete za iste zločine počinjene u BiH.

General Milošević je naveo da ne zna šta je bio konkretan razlog neslaganja, ali da su ljudi "počeli osećati da stvari ne štimaju". Ponovo je pocrtao Mladićevu "želju da dominira", naklonost oficirima koji su mu se dodvoravali i o njemu se "oduševljeno izražavali" govoreći "da ga je bog poslao da komanduje". Svedok tvrdi da se nije uklapao u profil poslušnih generala, pa je, kaže, bio optuživan za blizak odnos sa Srpskom demokratskom strankom i predsednikom Karadžićem. Tvrdi da nije bio ničiji, da se bavio samo komandovanjem svojim korpusom i da je bio jedan od retkih koji nije držao ni Mladićevu ni Karadžićevu sliku u kancelariji.

Sudija Kvon je potom pitao svedoka da li se seća primera kada je Mladić odbio poslušnost Karadžiću, ali je on rekao da ne zna koji je konkretan zahtev ili naređenje vrhovnog komandanta odbio. "Detalje sukoba ne znam, govorim samo o opštem utisku", zaključio je glavni iskaz bivši komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa koji u Estoniji služi 29-godišnju zatvorsku kaznu zbog uloge u artiljerijskom i snajperskom teroru nad građanima Sarajeva.

Tužiocu je dodeljeno dodatno vreme da se pripremi za unakrsno ispitivanje generala Miloševića, tako da će se on u sudnicu vratiti u ponedeljak, a u međuvremenu će biti saslušana tri druga svedoka odbrane.

Dijeljenje sadržaja