Bivši komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomir Milošević tvrdi da je njegova jedinica artiljerijom gađala samo vojne ciljeve, snajperima isključivo odgovarala na snajpersko delovanje iz grada i sprečavala zločine nad nesrpskim stanovništvom u okolini Sarajeva

U nastavku ispitivanja bivšeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomira Miloševića, optuženi Radovan Karadžić se bavio dokumentom kojim je tužilac dokazivao namerne i neselektivne artiljerijske napade vojske bosanskih Srba na sarajevska civilna područja. Radi se o naređenju generala Miloševića od 6. aprila 1995. godine da se na naselje Hrasnica ispali jedna avio bomba i to na cilj "gde bi bile najveće ljudske i materijalne štete". Bomba je sutradan sa improvizovanog lansera ispaljena na centar Hrasnice i tom prilikom je ubijena jedna žena, a ranjeno još troje civila.

Nastojeći da opravda takvo naređenje, general Milošević je danas rekao da je u Hrasnici bila smeštena najjača brigada Prvog korpusa Armije BiH. Dodaje da je samo potpisao dokument koji je sačinio njegov komandant artiljerije. Nije, kaže, "našao za shodno" da bilo šta u naređenju menja jer mu je autor dokumenta objasnio da se pod nanošenjem "najvećih ljudskih i materijalnih gubitaka" podrazumevaju udari isključivo na vojne ciljeve.

Optuženi Karadžić je potom predočio izveštaj Unprofora od 7. aprila 1995. godine u kojem se navodi da je udar na civilnu kuću modifikovanom avio bombom "verovatno predstavljao odmazdu" za minobacačku paljbu iz Hrasnice po srpskim položajima. Milošević tvrdi da tokom suđenja njegovoj odbrani nije bio poznat pomenuti dokument Unprofora, a u presudi kojom je osuđen na 29 godina zatvora, udar avio bombe u Hrasnici se navodi kao jedan od primera artiljerijskih napada na građane Sarajeva.

Presudu generalu Miloševiću i optužnicu protiv Karadžića, osim artiljerijskih napada na Sarajevo, povezuju i brojni snajperski udari na civile u gradu. Obojica su se danas trudili da isključe svaku mogućnost da je Sarajevsko-romanijski korpus namerno gađao civile snajperima. Karadžić je predočio niz dokumenata vojske bosanskih Srba iz kojih se vidi da je Armija BiH raspolagala snajperskim puškama, a svedok je naveo da su pripadnici njegovog korpusa snajpere upotrebljavali samo da bi odgovarali na aktivnosti neprijatelja iz grada.

General Milošević smatra "nemogućim" da je on ili bilo ko od njemu potčinjenih komandanata naredio da se snajperi koriste protiv civila. Dozvolio je, ipak, mogućnost da je u situacijama kada je odgovarano na pucnjavu iz grada u unakrsnoj vatri neki metak "zakačio tramvaj".

Svedok tvrdi da su njegovi vojnici ne samo vodili računa o dobrobiti civila u gradu, već su navodno činili sve da zaštite Muslimane koji su tokom rata ostali u delovima Sarajeva pod kontrolom srpskih snaga. U zoni odgovornosti Sarajevsko-romanijskog korpusa, tvrdi, nije počinjen "nijedan zločin zatvaranja, premlaćivanja, torture i likvidacije" nad nesrpskim civilima.

Mada u svom dokaznom postupku uporno nastoji da Miloševićev korpus amnestira odgovornosti za teror nad Sarajevom, Karadžić je danas za svaki slučaj odricao svoju vezu sa tom jedinicom vojske čiji je vrhovni komandant bio. Na njegovo pitanje da li je političko rukovodstvo koje je predvodio imalo bilo kakav uticaj na borbene aktivnosti korpusa, general Milošević je odgovorio odrečno i samouvereno naglasio da tako nešto nije bilo "ni pametno ni racionalno" pokušavati.

Karadžić za glavno ispitivanje generala Miloševića ima još pola sata sutrašnje sednice.

Dijeljenje sadržaja