Bivši oficir za vezu Sarajevsko-Romanijskog korpusa VRS Milenko Inđić tvrdi da su Muslimani "organizovali" masakr u Srebrenici time što su provocirali Srbe, koji su na to naseli i poubijali hiljade vojno sposobnih muškaraca

Osporavajući kredibilitet Karadžićevog svedoka Milenka Inđića, bivšeg oficira za vezu Sarajevsko-romanijskog korpusa, tužiteljica Kerolin Edžerton/Caroline Edgerotn osvrnula se na njegovu izjavu da 19. jula 1995. godine nije ništa znao o nestanku hiljada muslimanskih muškaraca iz Srebrenice.

Tužiteljica je predočila niz zapisnika sa sastanaka održanih između 13. jula i 22. avgusta ’95. sa zapovednicima mirovnih snaga UN kojima je prisustvovao Inđić, a na kojima su bili Ratko Mladić i više oficira VRS u međuvremenu osuđenih za genocid u Srebrenici, poput Radislava Krstića i Vujadina Popovića. Inđić je, međutim, insistirao da se na tim sastancima nije govorilo o srebreničkim zločinima, i da nije imao "zvanične" informacije pošto Srebrenica "nije bila predmet njegovog rada". Sa Mladićem je, kaže, imao "stotine" razgovora pa ne može da se seti svih detalja. Na pitanje sudije da li je imao nezvanične informacije, kaže da je "možda nešto čuo u medijima", ali u razgovoru sa oficirima nije bilo reči o Srebrenici.

U glavnom ispitivanju tvrdio je da je srpska strana poštovala primirja i dogovore o razoružanju ali da sporazum o prekidu snajperskog delovanja nije realizovan zbog sabotaže sa muslimanske strane. Kada je suočen sa dokumentima VRS i UN u kojima se navodi da on lično opstruira pregovore, tvrdio je da je u glavnom ispitivanju samo "izneo svoje mišljenje".

Inđić je ostao i pri stavu da nije znao da je srpska strana ikada pokušala da primenom "trikova" izbegne izmeštanje teške artiljerije oko Sarajeva u februaru 1994. godine. Tvrdio je da se Srbi nisu služili "ratnim lukavstvom" i predali samo neispravna artiljerijska oruđe, kako se navodi u jednom dokumentu VRS. Dokument u kojem Manojlo Milovanović pojašnjava da povlačenje oružja predstavlja samo "manevar", svedok tumači kao pokušaj da se umanji strah srpskih boraca i objasni im se da se ne radi o predaji. Tužiteljica mu je pokazala i uputstvo za kamuflažu protivavionskih topova oko aerodroma koje je VRS izdao šest meseci kasnije. Inđić nije negirao da je "možda neko pokušao da sakrije oružje", ali je dodao da na njemu "nije bilo da istražuje prikrivanje", već da obezbedi da je naoružanje grupisano.

Pošto je Inđić u unakrsnom ispitivanju umanjivao svoju ulogu i saznanja koja je imao, tužiteljica je nabrojala kakve je sve dužnosti tokom rata obavljao. Pomagao je, savetovao i prevodio generalu Mladiću i drugim članovima Glavnog štaba, bio je član brojnih komisija i radnih grupa, učestvovao je u pregovorima o totalnom isključenju i antisnajperskim dejstvima, povlačenju sa Igmana i Bjelašnice, pregovorima o uspostavljanju komunalija u Sarajevu i bio je ovlašten da pregovara i potpiše sporazum o razmeni zarobljenika u Žepi. Inđić se zahvalio tužiteljici što ga je podsetila na sve te funkcije zbog kojih je "ponosan" a "zaboravio je šta je sve pozitivno radio za srpski narod". Jedino za čim, potpukovnik Inđić žali, jeste što nakon rata nije imao priliku da učestvuje u obezbeđenju, to jest skrivanju, Ratka Mladića.

Na pitanje predsedavajućeg sudije Kvona/Kwon da objasni šta je mislio kada je u odgovoru na jedno pitanje tužiteljice rekao da su masakr u Srebrenici "organizovali Muslimani", Inđić je izjavio da je na "muslimanskoj televiziji" čuo da je 1993. godine Izetbegović delegaciji Srebreničana rekao da Amerikanci od njega traže "3.000 mrtvih" da bi vojno intervenisali u Bosni. Muslimani su, prema Inđiću, stalnim napadima iz enklave provocirali srpske snage, a ove su nasele na provokaciju i poubijale hiljade vojno sposobnih muškaraca. Na ponovljeno sudijsko pitanje da li tvrdi da su "Muslimani organizovali ubijanje Muslimana", Inđić je to potvrdio, precizirajući da su "neposredan zločin izvršile srpske snage".

Pored pukovnika Dragana Obrenovića i majora Momira Nikolića, koji su pred Tribunalom priznali svoj deo odgovornosti za učešće u srebreničkim zločinima, potpukovnik Milenko Inđić je treći viši oficir Vojske Republike Srpske koji je u haškoj sudnicipotvrdio da su srpske snage bile "neposredni izvršioci zločina" u Srebrenici. A to baš i ne ide u prilog odbrani Radovana Karadžića, koji je kao predsednik republike bio vrhovni komandant svih srpskih snaga.

Dijeljenje sadržaja