Adam Rendulić, svedok tužilaštva na suđenju Goranu Hadžiću, negira da su meštani hrvatske nacionalnosti u Lovasu bili vojno organizovani kao i da su posedovali velike količine različitog naoružanja. Počelo svedočenje Tomislava Rukavine o napadu na hrvatsko selo Bapska u oktobru 1991. godine

U unakrsnom ispitivanju Adama Rendulića, odbrana je iznela već ustaljenu tezu o vojnom organizovanju i naoružavanju meštana hrvatskih sela u Istočnoj Slavoniji. Prema optužnici protiv Gorana Hadžića, bivšeg predsednika vlade SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, u Sotinu, Lovasu, Tovarniku, Bapskoj i Iloku su počinjena brojna ubistva a nesrpsko stanovništvo je pljačkano i njihova imovina bezobzirno uništavana.

Pozivajući se na jedan poverljiv dokument, branilac Zoran Živanović je ukazao da je vojno organizovanje meštana Lovasa počelo još u aprilu 1990. godine kada je održan sastanak u Bogdanovcima kojim je predsedavao Tomislav Merčep. Na sastanku je, nastavio je branilac, odlučeno da se formira vojna, tehnička i sanitetska služba pod okriljem HDZ i da se naoružaju poverljivi članovi stranke. Branilac je ukazao da su iste osobe bile u odboru HDZ kao i u kriznom štabu Lovasa, sa izuzetkom svedoka koji tvrdi da nije bio u stranci. Na isto pitanje postavljano na različite načine, Rendulić je uporno odgovarao dameštani Lovasa nisu bili vojno organizovani. U glavnom ispitivanju je, inače, rekao da je u selu bilo oko 35 lovačkih pušaka koje su meštani nosili na noćne straže. Primetio je da im te puške nisu pomogle kada je Lovas napadnut 10. oktobra 1991. godine.

Po odbrani, JNA je mogla da smatra da ih meštani "varaju" jer u pregovorima krajem septembra 1991. nisu prijavili da su dobili nekoliko protivtenkovskih mina iz Iloka. Rendulić je odgovorio da je vojska imala informacije o svemu što se događalo o selu i da bi napali Lovas u svakom slučaju. Po njegovim rečima, napadnuti su Sotin i Tovarnik koji "nisu imali ništa" a svi napadi su se odvijali prema "unapred smišljenom scenariju". Dodao je da su tenkovi prolazili pored Lovasa ali da protivtenkovske mine nikada nisu upotrebljene već su "držane pod ključem u lokalnom kriznom štabu" a potom vraćene u Ilok. To, naglasio je svedok, "ne može biti opravdanje za 82 civilne žrtve".

Nakon Rendulića, počeo je iskaz Tomislava Rukavine koji je krajem septembra 1991. godine dobio ultimatum da meštani sela Bapska predaju oružje ili će biti "izbrisani sa geografske karte". Po rečima svedoka, srpske snage su ušle u Bapsku 5. oktobra 1991. godine, crkva i banka su granatirani a brojne kuće razorene. Deo meštana se, potom, u konvoju uputio ka Šidu u nameri da prebegnu u Hrvatsku. Neki od njih su, rekao je Rukavina, "uspeli da se izvuku preko prijatelja" a deo je vraćen u Bapsku "kao živi štit ispred paravojnih formacija".

Svedočenje Rukavine biće nastavljeno u četvrtak, 6. decembra posle podne.

Dijeljenje sadržaja