Zapečaćeni nalozi za njihovo hapšenje su dostavljeni vlastima zemalja u kojima se zna ili se pretpostavlja da se optuženi nalaze

Kada je 1. marta ove godine u Tribunalu zvanično saopšteno da je podignuta optužnica za opsadu i granatiranje Dubrovnika krajem 1991, očekivalo se da bi se barem neke od optuženih osoba mogle uskoro naći u Hagu. Zapečaćeni nalozi za njihovo hapšenje su, naime, dostavljeni vlastima zemalja u kojima se zna ili se pretpostavlja da se optuženi nalaze. Imajući u vidu da su se vlasti u Podgorici javno deklarisale da će izvršiti sve Tribunalove naloge za hapšenje, kao i pretpostavku da bi barem neki od optuženih mogli da budu na teritoriji Crne Gore, očekivalo se da će hapšenja uslediti veoma brzo.

Iz činjenice da u protekle dve sedmice niko nije uhapšen, moglo bi se zaključiti da optuženi više nisu na teritoriji Crne Gore, odnosno da su se na vreme sklonili u neku drugu "zemlju utočišta" koja, barem za sada, ne izvršava tribunalove naloge za hapšenje. U haškom tužilaštvu ne misle da su ih "upozorili" time što su zvanično saopštili da je optužnica podignuta. Podsećaju da je Tribunal još pre dve ili tri godine javno potvrdio da vodi istragu o opsadi i granatiranju grada, tako da su oni koji su naredili "Dubrovačku operaciju" bivše JNA i koji su njome zapovedali, znali da se mogu naći na haškoj poternici. Pa su se na vreme sklonili tamo gde misle da će biti bezbedniji.

Osnovna svrha tzv. zapečaćenih optužnica i naloga za hapšenje je da olakšaju privođenje optuženih Tribunalu. Pošto je, u ovom slučaju, "faktor iznenađenja" očito izostao, u haškom tužilaštvu se, kako saznajemo, pripremaju da od sudije Patriše Vold /Patricia Wald traže "skidanje pečata" sa optužnice, odnosno javno objavljivanje ko je sve, i zašto, optužen. Do sada je, naime, javno saopšteno samo da se optužnica odnosi na "više osoba" koje se, u ukupno 16 tačaka, terete za ubistva, surova postupanja, napade na civile, rušenja koja nisu opravdana vojnim potrebama, nezakonite napade na civilne objekte, razaranja istorijskih spomenika, bezobzirna uništavanja sela, kao i za pljačku javne i privatne imovine.

U haškom tužilaštvu, jasno, odbijaju da komentarišu "spiskove kandidata" koje su, nakon saopštenja da je optužnica podignuta, objavljeni u crnogorskoj i hrvatskoj štampi. Najčešće pominjane osobe na tim spiskovima su oficiri bivše JNA Pavle Strugar, Milan Zec i Miodrag Jokić, zatim član tadašnjeg Predsedništva SFRJ Branko Kostić, kao i bivši gradonačelnik Trebinja Božidar Vučurević.

Skidanjem pečata sa "Dubrovačke optužnice", koje se može očekivati u narednih nekoliko sedmica, izložiće se pritisku one zemlje u kojima su optuženi potražili "utočište" od međunarodne pravde. Time će se, po svemu sudeći, povećati spisak od nekih petnaestak begunaca od međunarodne pravde koji se, prema saznanjima tužilaštva, trenutno nalaze u Srbiji, a čije je hapšenje i predaju Tribunalu od beogradskih vlasti tražila glavni tužilac, Karla/Carla del Ponte.

Dijeljenje sadržaja