Sukobe u Preševskoj dolini i na granici Srbije sa Makedonijom u tužilaštvu ocenjuju kao "oružani konflikt", čime je ispunjen uslov za nadležnost Haškog tribunala za krivično gonjenje odgovornih za eventualna kršenja međunarodnog humanitarnog prava


Eventualna kršenja međunarodnog humanitarnog prava u sukobima u Preševskoj dolini i na granici Srbije sa Makedonijom spadaju u nadležnost tužilaštva Haškog tribunala i mogu se kvalifikovati kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja - izjavila je danas predstavnica za štampu haškog tužilaštva, Florans Artman/Florence Hartmann.

Statutom Haškog tribunala je njegova nadležnost za krivično gonjenje odgovornih za ove zločine uslovljena postojanjem "oružanog sukoba." U tužilaštvu ocenjuju da je taj uslov ispunjen činjenicom da u sadašnjim sukobima na jugu Srbije "učestvuju organizovane oružane formacije svih uključenih strana." Ukazujući da u tužilaštvu prate razvoj događaja, Artman je precizirala da "trenutno nema elemenata" koji bi ukazivali da je u sukobima na jugu Srbije došlo do ozbiljnijih kršenja međunarodnog humanitarnog prava, koja bi spadala u nadležnost Tribunala.

Činjenica da se borbe na jugu Srbije kvalifikuju kao "oružani sukob" trebalo bi, prema rečima predstavnika za štampu Tribunala, Džima Lendejla/Jim Landale, da posluži kao "opomena vojnim komandantima svih strana da dobro razmisle pre nego što preduzmu bilo kakvu akciju koja bi mogla da ih dovede pod nadležnost haškog tužilaštva."

Glavni tužilac Karla/Carla del Ponte je još u novembru prošle godine od Saveta bezbednosti UN tražila da se iz Statuta Tribunala isključi uslov "oružanog sukoba", kako bi se nadležnost tužilaštva proširila i na zločine protiv ne-albanskog stanovništva Kosova, počinjene nakon ulaska međunarodnih snaga u julu 1999. Savet bezbednosti se još nije izjasnio o tom zahtevu, a u tužilaštvu izražavaju čuđenje da nove jugoslovenske vlasti nisu do sada podržale inicijativu Karle del Ponte, koja bi omogućila krivično gonjenje odgovornih za zločine protiv srpskog stanovništva Kosova. Glavni tužilac, istakla je danas Florans Artman, namerava da prilikom narednog nastupa u Savetu bezbednosti obnovi tu inicijativu, kao i da pokrene šire pitanje saradnje SRJ, i ostalih država bivše Jugoslavije, sa Haškim tribunalom. Za sada, rekla je Artman, "nema ni jednoj jasnog znaka da su vlasti u Beogradu spremne da učine ono što je od njih, prilikom decembarske posete, tražila glavni tužilac." Tom prilikom su podsetimo, jugoslovenskim vlastima uručeni nalozi za hapšenje 15 optuženih za ratne zločine, od kojih većina nisu državljani SRJ, tako da ne postoje nikakve "ustavne smetnje" za njihov transfer u Hag.

Povodom najave iz Beograda da će delegacije srpske i jugoslovenske vlade narednih dana posetiti Hag i razgovarati sa predsednikom Tribunala, Klodom Žordom/Claude Jorda, Džim Lendejl je danas izjavio da u predsednikovom kabinetu "ne znaju ništa o takvoj poseti." Međutim, dodao je Lendejl, "ukoliko predstavnici Beograda žele da dođu i razgovaraju o saradnji sa Tribunalom, predsednik Žorda je spreman da ih primi".

Dijeljenje sadržaja