Zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit objašnjava za SENSE pod kojim bi se uslovima neke rasprave na suđenju Slobodanu Miloševiću - umesto u Hagu - mogle održati u Beogradu

Zamenik glavnog tužioca Haškog tribunala, Grejem Bluit/Graham Blewitt, iznenađen je publicitetom koji je dobila njegova jučerašnja izjava da bi se neke rasprave na suđenju Slobodanu Miloševiću, umesto u Hagu, mogle održati u Beogradu.

"Tu nema ničeg novog" - tvrdi Bluit i objašnjava da Tužilaštvo, već više od dve godine, zagovara da se "Hag približi regionu." Odnosno, da se neke od rasprava na suđenjima za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji održe bliže "mestu zločina", na primer u Sarajevu, Zagrebu ili Beogradu. U tom je kontekstu, tvrdi Bluit, na jučerašnjem predavanju u londonskom Institutu za strategijske sudije pomenuo mogućnost da Haški tribunal "gostuje" u Beogradu i tamo održi neke od rasprava na suđenju Slobodanu Miloševiću, kako bi srpska i jugoslovenska javnost "videli Tribunal u akciji i sami se uverili u njegovu nezavisnost i nepristrasnost."

Bluit ukazuje da Statut Međunarodnog suda dopušta mogućnost da se delovi suđenja održe izvan haškog sedišta Tribunala, kao i da je odluka o tome u rukama Raspravnih veća, odnosno sudija. Mada bi takvo premeštanje bilo praćeno "ogromnim logističkim problemima", Bluit smatra da oni "nisu nepremostivi ." Dosta bi, dodaje, "zavisilo i od sposobnosti tužilaštva da ubedi svedoke da umesto u Hag, gde se osećaju bezbednim, dođu u grad koji neki od njih još smatraju neprijateljskom teritorijom."

Jedino oko čega ne može biti kompromisa, ukazuje Bluit, jeste "primat Tribunala za suđenje optuženima za zločine koji su u njegovoj nadležnosti", dakle za genocid, zločine protiv čovečnosti, teške povrede Ženevskih konvencija i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Zbog toga, Tribunal i njegovo tužilaštvo - naglašava Bluit – insistiraju da se Milošević i ostali optuženi za ta dela "u što je moguće kraćem roku prebace u Hag."

Mogućnost za pregovore i kompromise će, ističe zamenik glavnog tužioca, postojati "kada Milošević bude predat Tribunalu". Ako iz bilo kojih razloga dođe do odlaganja suđenja u Hagu, a ako je domaće pravosuđe spremno da Miloševića odmah izvede pred sud, postoji mogućnost da se on "privremeno ustupi" Beogradu, kako bi mu se - dok čeka na suđenje za ratne zločine - sudilo za ono za šta je optužen "kod kuće." Ako vlasti i narod u Srbiji smatraju da se Miloševiću mora suditi za ono što je učinio u svojoj zemlji i protiv svojih sunarodnika , haško tužilaštvo se - ukazuje Bluit - "neće tome protiviti." Dodaje kako su takva "privremena ustupanja" uobičajena u svetu, za osobe koje su optužene od strane više država.

Zamenik glavnog tužioca zapaža da je u Srbiji - kako u vlastima tako i javnosti - u toku "pozitivna evolucija u stavu prema Tribunalu." Smatra, međutim, da bi "vlasti mogle da učine više kako bi uticale na javno mnjenje i objasnile zašto je važno da se Milošević suoči sa odgovornošću za ozbiljne zločine, počinjene kako u Srbiji tako i u drugim delovima bivše Jugoslavije." Jer ti su zločini, dodaje Bluit, "počinjeni u njihovo ime, u ime običnih građana Srbije."

Uprkos "pozitivnoj evoluciji" koju zapaža kod srpskih vlasti i javnosti, te uprkos spremnosti na "pregovore i kompromise... jednom kada Milošević bude u Hagu", Bluit ne misli da je vreme za slabljenje međunarodnog pritiska na Beograd. Naprotiv, smatra da je od "kritičnog značaja" da se taj pritisak nastavi, kao i da se američka i evropska ekonomska podrška Srbiji uslovljavaju punom saradnjom sa Hagom, koja uključuje i predaju Miloševića i svih ostalih optuženih za zločine u nadležnosti Tribunala.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja