Pozivajući se na izveštaj holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju, odbrana Ratka Mladića nastojala da ospori kredibilitet vojnog posmatrača UN Džozefa Kingorija. Po tom izveštaju, kenijski pukovnik i njegove kolege su posmatrali unutrašnjost bunkera u kojima su se skrivali… a ne situaciju u Srebrenici i Potočarima u julu 1995.

"Ne bojte se ništa… ljudi će biti ukrcani… nemojte da se neko dete izgubi", poručio je general Ratko Mladić izbeglicama okupljenim u Potočarima 12. jula 1995. godine. Mada Mladić, po mišljenju kenijskog pukovnika Džozefa/Joseph Kingorija, "nije mislio ono što je govorio", bivši komandant vojske bosanskih Srba je danas, nakon ponovnog emitovanja snimka tog obraćanja, glasno rekao - "tako je", klimajući potvrdno glavom u znak odobravanja tog svog postupka iz jula 1995.

Branilac Miodrag Stojanović je emitovao taj snimak nastojeći da ospori tvrdnje kenijskog pukovnika da je 12. jula 1995. godine sa Mladićem razgovarao o "lošim uslovima" u kojima su držani muškarci zatočeni u Beloj kući. Oni su prethodno u Potočarima razdvojeni od žena i dece a potom su iz Bele kuće utovareni u autobuse i pogubljeni. Pozivajući se na izjavu pripadnika specijalne policije koji je navodno bio Mladićev prevodilac tog dana, odbrana tvrdi da taj razgovor "nikad nije obavljen".

Nastojeći da ospori kredibilitet svedoka, branilac je takođe citirao izveštaj holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju/Nederlands instituut voor oorlogsdocumentatie (NIOD) o događajima u Srebrenici. U tom izveštaju se navodi da su pripadnici Holandskog bataljona vojne posmatrače UN nazivali "posmatračima bunkera" iz kojih nisu izlazili iz razloga bezbednosti već su situaciju na terenu pratili preko prevodilaca koje su poslali u Srebrenicu.

Kenijski pukovnik je oštro reagovao na ovu tvrdnju ukazujući da je "pogrešna iz više razloga". Kingori je rekao da su u Srebrenici posmatrali granatiranje o čemu su izveštavali pre nego što su 9. jula 1995. godine otišli u Potočare. "Nismo se u bunkeru sastali sa Mladićem, nismo iz bunkera mogli čuti rakete, granate, artiljeriju", odgovorio je svedok.

Nakon povlačenja u bazu holandskog bataljona, dvojica vojnih posmatrača su u Srebrenicu poslali prevodica Emira Suljagića s kojim su bili na radio vezi. Na osnovu informacija koje su dobijali od njega, posmatrači su sastavljali izveštaje koje su potom slali komandi u Zagreb. Po odbrani, oni nisu mogli da stoje iza tih izveštaja jer nisu videli ono što su prenosili pretpostavljenima. Kingori se nije saglasio sa tom sugestijom, ukazujući da su "i sami mogli da vide to što je letelo na Srebrenicu".

Na početku zasedanja, Mladić je prisutnima na galeriji za publiku i u sudnici pokazao knjigu u zelenom povezu sa naslovom Srebrenica 1993–1995: Ratni dnevnik Hameda Salihovića, koju je potom neko vreme držao pred sobom. Kada je počelo ispitivanje o granatiranju Srebrenice, Mladić je knjigu dao braniocu i uputio ga na delove označene crvenim markerom.

Suđenje Ratku Mladiću, optuženom za dvostruki genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini, nastavljeno je iskazom svedoka zaštićenog pseudonimom RM 255 koji je u julu 1995. godine preživeo streljanje na farmi Branjevo kod Zvornika.

Dijeljenje sadržaja