Svedokinja tužilaštva Kristine Šmic ne spori da su muslimanski civili u julu 1995. godine želeli da napuste Potočare, ali je naglasila da su prethodno proterani iz svojih srebreničkih domova, zbog čega se, po njoj, radilo o deportaciji a ne evakuaciji. Nemačka bolničarka opisala dva susreta sa Ratkom Mladićem jula 1995. u Potočarima

Nemačka bolničarka Kristine Šmic/Christine Schmitz došla je u Srebrenicu 24. juna 1995. godine, desetak dana pre napada Mladićevih snaga na enklavu pod nominalnom zaštitom UN. Tamo je boravila kao koordinator projekta nevladine organizacije "Lekari bez granica" za pomoć bolesnom i iscrpljenom lokalnom stanovništvu. Svedočila je o događajima uoči i nakon ulaska srpskih trupa u Srebrenicu u julu 1995. godine.

Tokom njenog današnjeg iskaza, optuženi je vredno vodio beleške, razmenio desetak ispisanih poruka sa svojim braniocima i konsultovao se sa njima. Sudija je u jednom trenutku naložio da se prekine iskaz svedokinje kako bi Mladić mogao nesmetano da se konsultuje, s obzirom da je počeo preglasno da govori sa braniocima. U znak zahvalnosti Mladić je salutirao sudiji Oriju/Orie.

Bolničarka Šmic je svedočila u martu ove godine na suđenju Radovanu Karadžiću, a danas je u dokaze usvojena njena objedinjena izjava istražiteljima tužilaštva. U sažetku izjave se navodi da je svedokinju, koja je tada stanovala u centru Srebrenice, 6. jula 1995. godine probudilo teško granatiranje okoline grada, koje je se danima približavalo centru, pa je 11. jula odlučila da se sa pacijentima evakuiše u bazu UN u Potočarima. Prema njenoj proceni, tu se do večeri okupilo oko 20.000 ljudi, koji su se, opisla je, tresli od straha, bili u šoku i apatiji.

Narednog dana, 12. jula, Šmic se dva puta susrela sa optuženim. Najpre je oko podneva prišla Mladiću da protestuje zbog plana da VRS evakuiše ranjenike, insistirajući da to treba da bude odgovornost njene organizacije. Prevodilac joj je rekao da "ide i gleda svoja posla", ali ona ne zna da li su to bile Mladićeve reči pošto joj je govorio na srpskom. Iste večeri je ponovo srela Mladića i tražila od njega dozvolu da iz grupe izbeglica u Potočarima izvede bolesne i ranjene civile kako bi im bila pružena pomoć, što joj je ovaj odobrio. Svih 55 ranjenika iz srebreničke bolnice kasnije je u organizaciji međunarodnih humanitarnih organizacija evakuisano, baš kao i lokalno osoblje "Lekara bez granica". Svi sem jednog – logističara Mehe Bošnjakovića, koji je odlučio da ostane sa porodicom. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su u jednoj od masovnih grobnica sa žrtvama srebreničkog genocida.

Tužilac je prikazao više izveštaja koje je svedokinja u julu 1995. godine telefaksom slala timu "Lekara bez granica" u Beogradu u kojima detaljno opisuje granatiranje, evakuaciju pacijenata iz bolnice i deportacije civila iz Srebrenice. Mladićev branilac Nenad Petrušić joj je u unakrsnom ispitivanju zamerio zbog korišćenja reči "deportacija", ukazujući da je to pravni termin, a da ona nema pravno obrazovanje. Šmic je, međutim, laički objasnila da po njoj deportacija predstavlja "nasilnu evakuaciju", što se u Srebrenici dogodilo. Ona ne spori da su civili "želeli da napuste Potočare", ali smatra da su prethodno bili prisiljeni da napuste svoje srebreničke domove. "Želeli su da odu iz Potočara, ali nisu želeli da napuste Srebrenicu", zaključila je ona. Opisujući kako je "prisilna evakuacija" izgledala, rekla je da su srpski vojnici duž puta napravili "lanac" odnosno špalir kojim su civili usmeravani prema autobusima.

Kristine Šmic je napustila Srebrenicu 21. jula 1995. i nakon petnaestogodišnjeg angažmana u "Lekarima bez granica" sada radi kao medicinska sestra u Berlinu. Njen iskaz je danas okončan, a suđenje Ratku Mladiću nastavlja se sutra iskazom bivšeg posmatrača UN iz Srebrenice Džozefa/Joseph Kingorija.

Dijeljenje sadržaja