Bivši vojni posmatrač UN Džozef Kingori koji je u julu 1995. godine bio očevidac pada srebreničke enklave opisao dva susreta sa generalom Ratkom Mladićem i njegovo ponašanje u Potočarima. Dok je hiljade izbeglica pred bazom UN uveravao da im se ništa loše neće dogoditi, Mladić, smatra Kingori, "nije mislio ono što je govorio"

Tokom svedočenja kenijskog pukovnika Džozefa /Joseph Kingorija Ratko Mladić je, kao i prethodnih dana, nastojao da aktivno učestvuje u svojoj odbrani. U više prilika je rukom pokazivao znak za ‘tajm-aut’ kako bi dao instrukcije braniocima, slao im je pisane poruke i glasno komentarisao tok postupka zbog čega su advokati morali da mu sugerišu da tiše govori.

Kingori i Mladić su se prvi put sreli pre punih 17 godina, 12. jula 1995. godine, u vreme kada je kenijski pukovnik obavljao dužnost vojnog posmatrača UN na području Srebrenice. Nakon što su razmenili nekoliko rečenica o "Keniji i atletici", Kingori je pokušao da mu objasni da će UN obezbediti autobuse za prevoz oko 30 hiljada ljudi koji su se 11. jula 1995. godine okupili u Potočarima, ali mu je Mladić odgovorio "Ne, ja imam svoj transport".

Na video snimcima emitovanim u sudnici, Kingori je prepoznao scenu u Potočarima kada su srpski vojnici, među kojima je bio i komandant združenih policijskih snaga Ljubomir Borovčanin, delili deci bombone, čokolade i keks. Po Kingoriju, to je bila samo predstava za kamere jer kad je snimanje prestalo, pripadnici VRS su te slatkiše oduzeli deci. Na drugom prikazanom snimku Mladić uverava izbeglice da im se "ništa loše neće desiti" i da će "svi biti prevezeni - i malo i veliko i staro i mlado". Mladić je, smatra Kingori, to govorio kako bi smirio preplašene izbeglice, ali je bilo jasno "da ne misli ono što govori".

Prilikom drugog susreta, Kingori je tražio od Mladića da vidi muškarce zarobljene u Beloj kući koji su, po njemu, držani "u lošim uslovima" ali mu to nije dozvoljeno. Ti muškarci su najpre odvojeni od žena i dece a potom su, iz Bele kuće, ukrcani u autobuse i odvođeni u nepoznatom pravcu. Kingori je pokušao da zabeleži njihova imena koja su uzvikivali dok su ulazili u autobus ali je taj pokušaj propao. Kada je pitao zbog čega su muškarci odvojeni, rečeno mu je da je razlog da se lakše identifikuju vojnici koji će biti razmenjeni za zarobljene pripadnike VRS.

U unakrsnom ispitivanju, Mladićev ko-branilac Miodrag Stojanović je sugerisao da se sedište vojnih posmatrača UN nalazilo u istoj zgradi u kojoj je bila komanda 28. divizije Armije BH. Takođe je tvrdio da se na području enklave nalazilo muslimanskih pet brigada i jedan brdski bataljon. Po Kingoriju, bilo je "nemoguće" imati tolike snage u enklavi. Divizija je, rekao je, "velika formacija" koja je zahtevala postojanje teškog naoružanja, tenkova i artiljerijske podrške kojih nije bilo u Srebrenici. Kingori smatra da je u enklavi delovala "šačica civila bez teškog naoružanja" za razliku od VRS koja je bila "prava vojska". "Bilo bi nesrazmerno poređenje (tih snaga) sa VRS", rekao je Kingori.

Razgovor o odnosu snaga 28. divizije i VRS je pobudio interesovanje kod generala Mladića koji je neke svedokove tvrdnje odobravao, sa nekim se nije slagao, ponekad bi pokazivao da ga čude reči svedoka, dobacivao je advokatima i užurbano zapisivao. Kako se sednica bližila kraju, Mladić je sve manje bio zainteresovan za suđenje a više pažnje je posvetio fiskulturi, vežbama desne ruke, pravilnog držanja i istezanja torzoa. Na kraju je čak počeo da se osmehuje i namiguje… ili stražarima u sudnici ili damama na galeriji za publiku.

Dijeljenje sadržaja