Prvi svedok na suđenju Ratku Mladiću nakon letnje pauze, ratni izveštač britanske televizijske mreže Skaj Njuz Arnout Van Linden, svedoči o dva susreta sa optuženim kojeg je u jednom od svojih izveštaja nazvao "bič Sarajeva". Kako je Mladićeva vojska oko Sarajeva pritiskom na "prekidač, povećavala napetost shodno zahtevima političke i vojne situacije". Mladićevi osmesi i uvrede na račun svedoka, kojeg je optužio da je "špijun CIA" i "jahač na Tomahavku"

Kada je prvi put čuo da je nazvan "bičem Sarajeva" i da je "strah i trepet" Sarajlija, Ratko Mladić se zadovoljno nasmejao i pozvao je na ručak autora tog nadimka, Arnouta/Aernout van Lindena, ratnog izveštača televizijske mreže Skaj Njuz/Sky News. Mladić je na isti način reagovao i danas u sudnici, dok je gledao televizijski izveštaj iz septembra 1992. godine, u kojem ga je Van Linden opisao kao i "ratnika sa prikladnim imenom – Ratko".

Bivši britanski reporter i holandski diplomata, kome je ovo sedmo svedočenje u Hagu, došao je u Sarajevo krajem maja 1992. godine. Tokom juna te godine je poslao niz izveštaja u kojima je predstavio stradanje Sarajlija i "psiho-fizički teror" Mladićevih snaga nad civilima. Van Linden je danas svedočio da su srpske snage sa brda oko Sarajeva mogle da granatiraju bilo koji deo grada koji je bio pod opsadom, bez hrane, vode i struje. Snage bosanskih Srba su mogle da "pritisnu prekidač" i tako "povećaju napetost shodno zahtevima političke i vojne situacije" rekao je Van Linden, naglašavajući da su ljudi u Sarajevu živeli "pod strahovitim fizičkim i psihičkim pritiskom".

Nekoliko Van Lindenovih izveštaja koje je tužilac predočio u sudnici i uveo u dokaze pokazuju neprekidnu "kišu" granata po "sablasnom" Sarajevu "osvetljenom bleskom" projektila, razaranje UNIS-ovih nebodera, požar u kasarni "Maršal Tito" nakon povlačenja bivše JNA, ljude sa amputiranim udovima, ranjene od snajperskih hitaca i mrtve u sarajevskim bolnicama. Artiljerijska i snajperska vatra je, po Van Lindenu, dolazila sa položaja vojske bosanskih Srba.

Van Linden je i sam posetio jedan takav položaj u septembru 1992. godine tokom intervju sa Mladićem. Optuženi ga je odveo na artiljerijski položaj sa kojeg se videlo celo Sarajevo, i govorio mu kako će Savet bezbednosti morati da prihvati da su "Srbi realnost a ne vanzemaljci, da imaju pravo da se brane, da se moraju braniti dok postoje" kao i da on "nije počinio nikakve zločine već je branio svoj narod". Mladić je i danas u sudnici potvrdio svoju izjavu rečima "tako je" a nasmejao se kada je Van Linden rekao da je optuženi jednim gestom pokazao da drži Sarajevo u šaci. Mladić je, potom, zatražio kratku pauzu kako bi se konsultovao sa braniocima. Umesto konsultacija, iz sudnice su se čule Mladićeve uvrede na račun Van Lindena da je "bič rata, lopov, lažov i džukela, špijun" koji "na tomahavku jaše i prebrojava mrtve Srbe". "Tomahavk" su, inače, rakete kojima je NATO nakon drugog masakra na Markalama u leto 1995. godine gađao neke vojne pozicije bosanskih Srba.

Prilikom njihovog poslednjeg susreta, nakon prvog granatiranja sarajevske pijace Markale u februaru 1994. godine, Mladić je otvoreno pokazao da nije zadovoljan Van Lindenovim izveštajima o zauzimanju brda Žuč od strane Armije BiH kao i o situaciji u Goraždu. Mladić je "počeo je da galami" i uhvatio je Van Lindena za vilicu tako da je ovaj, nakon što ga je optuženi pustio, uspeo da izusti samo jednu rečenicu – "Videćemo se u Hagu", što se danas i obistinilo.

U unakrsnom ispitivanju, Mladićev branilac Branko Lukić je ukazivao da su položaji na meti vojske bosanskih Srba bile vojni objekti i samim tim legitimne vojne mete. Van Linden je rekao da je "proveravao šta je mogao", da je u granatiranim zgradama tražio vojnike u uniformi, čaure, razgovarao sa ljudima i predstavnicima UN, te da, po njegovim saznanjima, ti objekti nisu korišćeni od strane Armije BiH. Dodao je, međutim, da "nije vodio policijsku istragu kao u vreme mira" već da je "grad bio u ratu" pa je ono što su istraživali "bilo ograničeno".

Branilac je, potom, ukazivao da je Van Linden dobijao informacije od pristrasnog UNPROFOR kao i prevodilaca, da nije znao koji su položaji bili pod čijom kontrolom kao i da su pripadnici Armije BiH "gađali svoj narod u Sarajevu". Lukić je takođe deo ispitivanja posvetio aktivnostima britanskog izveštača u Avganistanu u prvoj polovini osamdesetih. Kako je objasnio, smisao tog ispitivanja je da pokaže vezu Van Lindena sa mudžahedinima u Avganistanu i Bosni kao i njegov doprinos njihovom snabdevanju oružjem. Van Linden je odgovorio da to "nije tačno" i da svaki izveštač koji je u ratnoj zoni duže od 24 sata zna da uz takve aktivnosti ne bi mogao da preživi. Unakrsno ispitivanje Van Lindena biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja