Žalbeno veće dostavilo stranama četiri ključna pitanja o kojima bi na raspravi od 14. maja trebalo da se izjasne. Pitanja se odnose na nalaz Pretresnog veća da artiljerijski napad Hrvatske vojske na krajinske gradove proglasi nezakonitim i, kao takvim, elementom udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine

Tri sedmice uoči žalbene rasprave u predmetu hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, drugostepeno veće kojim predsedava sudija Teodor/Theodor Meron dostavilo je stranama listu tema u vezi sa kojima bi trebalo da se izjasne u usmenim izlaganjima. Žalbena rasprava će biti održana na celodnevnom zasedanju 14. maja ove godine.

U današnjem nalogu od strana se traži da se u usmenim izlaganjima drže tema navedenih u žalbenim podnescima odbrana Gotovine i Markača i da se uzdrže od prezentovanja novih argumenata. Pored toga, optužba i odbrane su pozvane da obrade četiri pitanja koja su vezana za nalaz Pretresnog veća o nezakonitom artiljerijskom napadu na Knin i druge krajinske gradove kao jednom od elemenata udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine.

Prvo pitanje o kojem strane treba da se izjasne je da li je Pretresno veće pogrešilo kada je odredilo udaljenost od 200 metara od vojnih ciljeva kao granicu izvan koje se udari računaju kao napadi na civilno stanovništvo. Drugo pitanje je da li se zaključci o udarima granata na civilna područja mogu održati u slučaju da se odbaci nalaz o legitimnoj granici u prečniku od 200 metara od vojnih meta. U slučaju da zaključci o mestima udara budu poništeni, veće postavlja treće pitanje – da li su u tom slučaju održivi nalazi o nezakonitom artiljerijskom napadu. I, konačno, ako bi Žalbeno veće eventualno odbacilo zaključak o nezakonitom artiljerijskom napadu, pitanje za strane je da li to obara i deo prvostepene presude o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine.

Sva ta pitanja u skladu su sa ključnim primedbama navedenim u žalbenom podnesku Gotovininih branilaca. Oni su, naime, naveli da se cela presuda zasniva na "proizvoljnom" zaključku po kojem se nezakonitim smatraju svi udari projektila koji su pali na mesta udaljena više od 200 metara od vojnih meta. Ukoliko Žalbeno veće odbaci taj zaključak, prvostepena presuda, po tumačenju odbrane, "ne može opstati" jer je Gotovina osuđen zbog toga što je naredio nezakonit artiljerijski napad koji je bio "glavni i direktan uzrok" odlaska Srba iz Krajine, na osnovu čega je na koncu izvučen i zaključak o njegovom učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu. U presudi se, podsetimo, navode i drugi elementi udruženog zločinačkog poduhvata poput planiranja proterivanja Srba na Brionskom sastanku, pljačke i paljenja njihovih kuća i sprečavanja povratka izbeglih.

Bivši zapovednik Zbornog područja Split i vojni vođa operacije "Oluja" Ante Gotovina je u aprilu prošle godine osuđen na 24 godine zatvora, a komandant specijalne policije Mladen Markač na 18-godišnju zatvorsku kaznu, dok je prvi čovek Zbornog mesta Knin Ivan Čermak oslobođen svih optužbi. Na presudu su se žalile odbrane Gotovine i Markača, ali ne i tužilac.

Dijeljenje sadržaja