U prvom delu današnje žalbene rasprave u predmetu "Oluja", argumente razmenili branioci generala Ante Gotovine i predstavnici tužilaštva. Branioci negiraju zaključak prvostepene presude o udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja srpskih civila iz Krajine, ostvarenog uz pomoć nezakonitog napada na civile u Kninu i drugim krajinskim gradovima u avgustu 1995. godine

Nalaz prvostepene presude o udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da se srpski civili proteraju iz Krajine zasniva se na pogrešnom zaključku o nelegitimnosti svih artiljerijskih udara koji su pali na više od 200 metara od najbliže vojne mete – tvrdi odbrana generala Ante Gotovine. Na današnjoj žalbenoj raspravi u predmetu "Oluja" branioci su naveli da je Pretresno veće "izmislilo" takav standard i onda na osnovu njega donelo zaključak o protivpravnom napadu na Knin, Obrovac, Benkovac i Gračac, a potom i o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata. Prvostepenom presudom na koju su se žalile odbrane, generali Ante Gotovina i Mladen Markač osuđeni su na 24 odnosno 18 godina zatvora zbog zločina nad krajinskim Srbima.

Gotovinin branilac Luka Mišetić je rekao da je Pretresno veće u presudi navelo da je samo pet odsto od 1.200 granata - koje su 4. i 5. avgusta 1995. godine ispaljene na Knin i druge krajinske gradove - palo izvan pomenute margine od 200 metara. Osim toga, odbrana smatra da tužilac nije dokazao da su objekti u područjima koja je veće ocenilo civilnim - zaista i korišćeni samo u civilne svrhe.

Svi ti navodi, po odbrani, ukazuju da je general Gotovina izdao naređenje za zakonit napad na legitimne vojne mete za vreme operacije "Oluja" početkom avgusta 1995. godine. Branioci kao dodatni dokaz u prilog zakonitosti napada navode i tvrdnju da tokom suđenja nisu ponuđeni nikakvi dokazi da je tokom granatiranja Knina ijedna osoba ranjena ili poginula, pa čak ni da se nakon 18 godina od tog događaja u javnosti nije pojavila "ni glasina" da je tada neko od civila stradao.

U odgovoru na izlaganje branilaca, tužilac Daglas/Douglas Stringer je naveo da je zaključak veća o legitimnosti margine od 200 metara izveden na osnovu iskaza vojnog veštaka optužbe, ali da, čak ako ga Žalbeno veće odbaci, to ne znači da automatski "pada" i nalaz prvostepene presude o protivpravnom napadu. Optužba, naime, smatra da za to postoje brojni drugi dokazi, poput Gotovininog naređenja od 2. avgusta 1995. godine u kojem navodi da artiljerija treba da gađa neprijateljske linije fronta i druge vojne ciljeve, kao i da se "gradovi Knin, Benkovac, Obrovac i Gračac stave pod topničku paljbu". Osim toga, u izveštajima Hrvatske vojske se navodi da su gradska područja neselektivno gađana. Tako se u jednom dokumentu navodi da je 18 projektila ispaljeno "na opšte područje Knina".

Tužilac osporava tvrdnju odbrane da je 95 odsto granata palo na područje gde su bile vojne mete i podseća da je Pretresno veće utvrdilo tačna mesta udara za samo 10 odsto ispaljenih projektila, a da je polovina od tog broja pala na civilna područja. Optužba smatra da se iz analize udara granata vidi njihova "distribucija po celim gradovima". Tužilac Metju Kros/Matthew Cross se pita da li je zaista bilo potrebno za dan i po ispaliti 900 granata na Knin, grad u kojem se u tom trenutku nalazilo svega 150 vojnika, ali i 15.000 civila.

Na tvrdnju da granatiranje nije rezultiralo ranjavanjem i ubistvom nijednog civila, tužilac odgovara da su svedoci govorili o leševima na ulicama Knina, ali da njegova obaveza nije bila da o tome ponudi detaljne dokaze, budući da je dokazivao da je cilj napada bio progon civila, a ne njihovo ubistvo. Tužilac kaže da su žrtve granatiranja i oni koji su zbog tog protivpravnog napada morali da napuste Krajinu.

Optužba je danas, takođe, ukazala i da je protivpravni napad na Knin samo jedan od elemenata udruženog zločinačkog poduhvata i pozvalo Žalbeno veće da dokaze sagleda u celini – od planiranja na Brionskom sastanku da se civili proteraju, do granatiranja tokom operacije "Oluja", potom i ubistava civila, pljačke i razaranja njihovih kuća i drugih zločina koje general Gotovina nije istražio i sprečio, do sprečavanja povratka izbeglih u kojem optuženi nisu direktno učestvovali, ali jesu drugi učesnici udruženog zločinačkog poduhvata na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom.

Dijeljenje sadržaja