ŽALBENA RASPRAVA U PREDMETU GOTOVINE I MARKAČA 14. MAJA

2012-04-05 HAG/DEN HAAG

Veće sudije Teodora Merona zakazalo raspravu na kojoj će branioci prezentovati žalbene argumente na prvostepenu presudu kojom su Ante Gotovina i Mladen Markač osuđeni na 24 i 18 godina zatvora, potom će uslediti odgovor optužbe i, eventualno, obraćanje optuženih

Ante Gotovina i Mladen Markač u sudnici Tribunala

Trinaest meseci nakon izricanja prvostepene presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču biće održana rasprava po žalbama optuženih. Gotovina je 15. aprila prošle godine zbog zločina nad Srbima u operaciji "Oluja" osuđen na 24, a Markač na 18 godina zatvora, a rasprava po žalbama odbrana je zakazana za 14. maj ove godine. Tužilac se, podsetimo, nije žalio na presudu jer očito smatra da su optuženi adekvatno kažnjeni.

U nalogu o rasporedu koji je potpisao predsedavajući Žalbenog veća Teodor/Theodor Meron se navodi da će se 14. maja nakon uvodnih desetak minuta sudijama prvo obratiti Gotovinini branioci u trajanju od sat i po vremena. Potom će isto vreme imati tužilac za odgovor, a onda ponovo odbrana pola časa za repliku. Uslediće iznošenje argumenata Markačeve odbrane i odgovora tužilaštva po identičnom rasporedu. Za sam kraj rasprave, koja bi trebalo da traje od 9 časova ujutro do 18 i 30 popodne, predviđeno je po 10 minuta za eventualno obraćanje dvojice optuženih.

Drugi detalji o rasporedu i eventualni poziv veća da strane u svojim obraćanjima odgovore na konkretna pitanja sudija biće navedeni u narednoj odluci.

Ante Gotovina i Mladen Markač su, podsetimo, osuđeni za progon, deportacije, pljačke i razaranja imovine, ubistva, nečovečna dela i okrutna postupanja prema krajinskim Srbima za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine. U presudi je zaključeno da su pomenuti zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem da se srpski civili proteraju iz Krajine. Gotovina je tada kao zapovednik Zbornog područja Split bio na čelu operacije, dok je Markač bio komandant specijalne policije čiji su pripadnici učestvovali u "Oluji". Na čelu udruženog zločinačkog poduhvata je, po Pretresnom veću, bio hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a njegovi učesnici, osim optuženih, tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak, načelnik Glavnog stožera Hrvatske vojske Zvonimir Červenko i drugi visoki zvaničnici.

U svojim žalbenim podnescima odbrane su zahtevale da Žalbeno veće poništi nalaz o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata, osvrćući se prevashodno na jedan od njegovih elemenata – artiljerijski napad na Knin i druge krajinske gradove. Branioci smatraju da se cela presuda zasniva na "proizvoljnim zaključcima" Pretresnog veća i da nema dokaza da je granatiranje predstavljalo "nezakonit napad na civile". Prvostepenom presudom je, podsetimo još, bivši zapovednik Zbornog mesta Knin Ivan Čermak oslobođen svih optužbi i, budući da se tužilac nije žalio ni na jedan deo presude, on je i pravosnažno slobodan.

Dijeljenje sadržaja