Odbačen zahtev Hrvatske da se uključi u predmet generala Gotovine i Markača koji se trenutno razmatra pred Žalbenim većem Tribunala. Zaključci prvostepene presude se, navodi se u današnjoj odluci, odnose se isključivo na individualnu krivičnu odgovornost konkretnih optuženih, a ne i na hrvatsku državu

Žalbeno veće odbacilo je danas zahtev Hrvatska da joj se dozvoli da se uključi u predmet hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača i obrazloži u čemu se ogleda njen interes u tom slučaju.

U presudi od 15. aprila 2011. godine Pretresno veće je zaključilo da su Gotovina i Markač učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu i značajno doprineli njegovom cilju - trajnom uklanjanju srpskog stanovništva iz Krajine, tokom i nakon operacije Oluja u avgustu 1995. Pored optuženih, veće je kao članove udruženog zločinačkog poduhvata označilo i bivšeg predsednika Hrvatske Franju Tuđmana, ministra odbrane Gojka Šuška kao i druge osobe u vojnom i političkom vrhu Hrvatske.

Hrvatska je u svom zahtevu iz decembra prošle godine navela da zaključak Pretresnog veća o učešću optuženih u udruženom zločinačkom poduhvatu označava i Hrvatsku odgovornom za zločine koji su počinjeni u njegovom okviru, te smatra da joj zbog toga treba dozvoliti da "interveniše i objasni svoj interes".

Hrvatska navodi da su njeni interesi različiti od interesa optuženih i ukazuje da će presuda veća "negativno uticati na sposobnost hrvatskih zvaničnika da donose odluke o spoljnoj politici i odbrani zemlje". Ta presuda, navodi se u podnesku, takođe može da ugrozi legitimitet Zagreba pred međunarodnim organima i "umanji" veru hrvatskog naroda u legitimitet međunarodnih institucija. Hrvatska je takođe navela da se zaključi veća koriste kao "negativan presedan" u drugim slučajevima pred međunarodnim i domaćim sudovima.

Odbacujući zahtev i argumentaciju Hrvatske, Žalbeno veće u današnjoj odluci ukazuje da su tribunalovi nalazi o krivičnoj odgovornosti obavezujući samo za optužene, u ovom slučaju Gotovinu, Markača i Čermaka. Veće takođe navodi da nalazi o udruženom zločinačkom poduhvatu "ni na koji način" ne utvrđuju odgovornost Hrvatske i nisu obavezujući u drugim slučajevima pred Tribunalom. Konačno, Veće smatra da važeća pravila Tribunala ne daju osnova Hrvatskoj da učestvuje u postupku pred tim sudom.

Veće je, na kraju, takođe odbacilo alternativni zahtev Hrvatske da se u žalbeni postupak uključi u statusu "prijatelja suda". Hrvatska je u podnesku ukazala da će kao "prijatelj suda" pokrenuti nova pravna pitanja te da će njen doprinos pomoći Žalbenom veću. Po oceni sudija, hrvatski nacionalni interes je "izvan opsega pitanja koja se raspravljaju u žalbenom postupku" zbog čega smatra da dozvola Hrvatskoj da se pojavi u postupku kao "prijatelj suda" ne bi pomogla Veću u oceni žalbe na prvostepenu presudu.

Dijeljenje sadržaja