Odbrana bivšeg zapovednika hrvatske specijalne policije smatra će prvostepena presuda pasti kao "kula od karata" a optuženi biti oslobođen, dok tužilac ukazuje na Markačevu ulogu u planiranju proterivanja Srba u Krajine, protivpravnom granatiranju Gračaca, kao i ubistvima civila i razaranju njihove imovine. Optuženi se Žalbenom veću obratili na različitim jezicima, ali sa sličnim porukama

U nastavku današnje žalbene rasprave na suđenju za zločine nad Srbima za vreme i nakon operacije "Oluja" branioci bivšeg zapovednika hrvatskih specijalaca Mladena Markača su izneli argumentaciju protiv nalaza prvostepene presude kojom je njihov klijent osuđen na 18, a general Ante Gotovina na 24 godine zatvora. Markačevi branioci su podržali jutrošnje izlaganje Gotovinine odbrane i njihovu argumentaciju dopunili svojim osporavanjima prvostepene presude uz nekoliko slikovitih objašnjenja.

Markačeva odbrana, poput Gotovinine, smatra da je nalaz presude o protivpravnom artiljerijskom napadu na civile u Krajini neodrživ navodeći da je od 150 granata koje su po naređenju zapovednika specijalaca ispaljene na Gračac većina pala u blizini vojnih ciljeva. Ukoliko Žalbeno veće prihvati da nezakonitog granatiranja nije bilo, neminovno će, smatra branilac Džon Džons/John Jones, zaključiti da nije bilo ni udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem da se Srbi proteraju iz Krajine.

"Prvostepena presuda je kao kula od karata koja će se srušiti kada se odbaci zaključak o protivpravnom artiljerijskom napadu", rekao je Džons. Potom je presudu uporedio i sa "štrikanim džemperom" koji će se oparati kada se iz njega izvuče "glavna nit" - protivpravno granatiranje. Ukratko – ako nema protivpravnog granatiranja, nema udruženog zločinačkog poduhvata, pa ni Markačevog učešća u njemu.

U svom odgovoru optužba navodi da je Markač krajem jula 1995. godine prisustvovao Brionskom sastanku na kojem je donesena odluka o proterivanju srpskih civila, a potom izdao naredbu da se ceo Gračac tretira kao vojna meta, doprinoseći tako ostvarenju cilja udruženog zločinačkog poduhvata. Pored toga, nije učinio ništa da spreči pljačku i razaranje tog ličkog grada od strane specijalne policije 5. i 6. avgusta 1995. godine, iako je u to vreme bio na licu mesta. Slična argumentacija, po optužbi, važi i za razaranja Donjeg Lapca i Ramljana, kao i za ubistvo civila i spaljivanje sela Grubori, što je zločin koji je, po optužbi ali i prvostepenoj presudi, Markač pokušao da prikrije.

Izlaganje optužbe na kratko je prekinuo predsedavajući sudija Teodor/Theodor Meron pitanjem o tome koliko je egzodusu Srba iz Krajine doprinela odluka krajinskog rukovodstva da pozove stanovništvo na evakuaciju. Tužiteljica Ingrid Eliot/Elliot je odgovorila da uticaja praktično nije bilo jer je odluka o evakuaciji doneta 4. avgusta 1995. godine u 17 časova, dok je većina stanovništva već bila u izbegličkim kolonama od ranog jutra kada je artiljerijski napad počeo. Nešto kasnije, Gotovinin branilac Mišetić je replicirao tvrdnjom da se radi o "fantaziji" optužbe i da nema dokaza o tome da je većina civila napustila svoje domove pre 17 časova tog dana.

Na samom kraju žalbene rasprave veću su se obratili i optuženi. Bivši zapovednik Zbornog područja Split Ante Gotovina je odlučio da to učini na francuskom jeziku, navodeći da kao čovek "žali za izgubljenim životima, ali da ne može biti odgovoran za tuđe zločine i tuđe propuste". Priznaje da je odluka da se godinama skriva od pravde bila pogrešna, ali smatra da se ne može ustanoviti da je "ikad želeo ili pristao da civil ili vojnik bude ubijen samo zato što je Srbin". Tvrdi da je "pošten časnik koji je pokušao dati najbolje od sebe u teškim okolnostima".

Mikrofon je potom preuzeo Mladen Markač koji je rekao da je "iznenađen izrečenim navodima o 'Oluji' koji nemaju veze sa činjenicama". Smatra da nije "nikakav član" udruženog zločinačkog poduhvata za čije postojanje mu, objašnjava, nikad niko ništa nije rekao do dolaska u Hag. Isto tako, nije znao ni za bilo kakvo nezakonito postupanje svojih specijalaca. "Kao čovek i humanista" duboko saoseća sa žrtvama, ali smatra da nije kriv i očekuje pravednu presudu.

Odjavljujući današnju raspravu, predsedavajući veća je saopštio da će žalbena presuda biti izrečena "u dogledno vreme".

Dijeljenje sadržaja