Žalbeno veće odbacilo zahtev Vidoja Blagojevića za reviziju presude zbog “ugroženih osnovnih prava a posebno prava na odbranu”. U odluci se navodi da Blagojević “nije ukazao na nove činjenice” koje bi dovele do revizije


Budući da Vidoje Blagojević nije ukazao na “nove činjenice koje su bile nepoznate u vreme suđenja”, Žalbeno veće je odbacilo njegov zahtev za reviziju presude kojom je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina u Srebrenici u julu 1995. godine i osuđen na kaznu od 15 godina zatvora. Bivši komandant Bratunačke brigade VRS je u zahtevu za reviziju tvrdio da su “narušena njegova osnovna prava a posebno pravo na odbranu”.

Blagojević, naime, smatra da je revizija potrebna zato što “između njega i branioca Majkla Karnavasa/Michael nije postojao odnos poverenja “, branilac je radio “protiv njegovih interesa” i propustio je da izvede relevantne dokaze.

Po Blagojeviću, na potrebu revizije upućuju i dokazi izvedeni na suđenju Vujadinu Popoviću i preostaloj šestorici bivših oficira vojske i policije bosanskih Srba. Na tom suđenju, navodi Blagojević, tužilaštvo nije izvodilo dokaze koji ukazuju na njegovu umešanost u ubistva u Potočarima, Bratuncu i školi Vuk Karadžić u julu 1995. godine za koja je osuđen na petnaestogodišnju zatvorsku kaznu. Tužilaštvo takođe nije saslušalo Momira Nikolića, bivšeg načelnika za obaveštajne poslove i bezbednost Bratunačke brigade VRS koji je priznao krivicu za zločine u Srebrenici i pravosnažnom presudom je osuđen na kaznu od 20 godina zatvora. Pošto je Nikolić odbio da svedoči na suđenju Popoviću i ostalima, Blagojević smatra da bi “trebalo utvrditi da li on i dalje ostaje pri onome što je rekao na njegovom suđenju”.

Žalbeno veće je, međutim, zaključilo da argumenti koje je izneo Blagojević ne predstavljaju nove činjenice već pitanja koja su razmatrana i o kojima je odlučeno tokom glavnog i žalbenog postupka.

Dijeljenje sadržaja