Polemika na tribini Muzeja holokausta u Vašingtonu. - Ambasador SRJ Protić: Milošević ne bi bio optužen za ratne zločine da je prihvatio sporazum iz Rambujea. - Sonja Biserko: Pored Miloševića, u promociji ideje Velike Srbije učestvovali su vojska, crkva i inteligencija

Dve godine posle podizanja haške optužnice, glavni optuženi za ratne zločine i genocid našao se, najzad, iza rešetaka. Ali - kako je konstatovano na tribini Muzeja holokausta posvećenoj "problemu Milošević" - hapšenje doskorašnjeg neprikosnovenog jugoslovenskog vlastodršca samo je intenziviralo već postojeće nesuglasice između međunarodne zajednice i Beograda oko pitanja gde bi i zašta trebalo suditi čoveku kojeg ostali svet, u iščekivanju tog trenutka suočavanja sa istinom, i dalje veoma identifikuje sa zemljom i narodom koji je vodio protekle decenije.

"To nije samo pitanje prioriteta i priznavanja međunarodnog prava, našta je SR Jugoslavija obavezna, kad je reč o sudu koji je formirao Savet bezbednosti UN. Pravda je potrebna celom regionu Balkana - ne samo Srbiji. Bez pravde neće biti trajnog mira i pomirenja na Balkanu", bio je na tu temu kategoričan ugledni južnoafrički pravnik Ričard Goldstoun/Richard Goldstone, prvi glavni tužilac Haškog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. "Jasna je i neosporna pravna obaveza vlasti u Beogradu da predaju Miloševića i sve ostale optužene Haškom sudu. Srbija neće moći da računa na potpuno uključenje u međunarodnu zajednicu dok ne ispuni obaveze koje, u ovom slučaju, ima prema Tribunalu kao organu Saveta bezbednosti. Predsednik Koštunica i ostali govore o "ustavnoj zabrani" ekstradicije Miloševića i ostalih optuženih. To, naravno, nije tačno. Prvo, ovde se ne radi o ekstradiciji jugoslovenskog državljanina drugoj državi, već o predaji optuženih u nadležnost međunarodnom sudu koji su formirale UN. I, drugo, Haški tribunal je, kao takav, i jugoslovenski sud - kao i sud svih ostalih zemalja članica svetske organizacije".

Sudija Goldstoun ukazao je na potrebu da sad - kad je u Beograd napravljen "prvi korak" hapšenjem bivšeg predsednika - Slobodan Milošević što pre pređe u nadležnost istražnih organa Međunarodnog tribunala. "To je opšti interes, a pre svega interes Srbije. Potrebno je da Srbi što pre i u potpunosti saznaju punu i pravu istinu - i da se s njom suoče. A, to neće biti moguće ako se Miloševiću, pred domaćim sudom, bude sudilo samo za korupciju i zloupotrebu položaja. S druge strane, imajući u vidu logističke i bezbednosne probleme, nemoguće je očekivati da bi svedoci ratnih zločina iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova mogli normalno da svedoče pred jugoslovenskim sudom", rekao je Ričard Goldston, ukazujući tim povodom jedino na "eventualnu mogućnost" da Međunarodni tribunal, umesto u Hagu, sudi Miloševiću u Beogradu.

Predsednik Helsinškog komiteta Srbije Sonja Biserko ukazala je da je, u svom stremljenju ka Velikoj Srbiji, Milošević "godinama beskrupulozno manipulisao" Srbima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. "Milošević u tome nije bio usamljen. Vojska Jugoslavije, Srpska pravoslavna crkva i inteligencija saučestvovali su u promociji njegove velikosrpske ideje i doveli do zločina kakvih nije bilo u Evropi posle Drugog svetskog rata. Optužbe Beograda protiv Miloševića ne mogu se porediti sa optužbama Međunarodnog tribunala. Te optužbe ne tiču se samo Srbije, već i cele međunarodne zajednice", rekla je Biserko, uz zaključak da preovlađujuća klima u Srbiji "generalnog odbijanja i relativiziranja" ratnih zločina počinjenih u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu isključuje mogućnost regularnog suđenja Miloševiću i ostalim optuženima u Beogradu.

Jugoslovenski ambasador u Vašingtonu Milan St. Protić, treći učesnik ove veoma posećene tribine u Muzeju holokausta, iskoristio je i ovo istupanje da od međunarodne zajednice zatraži "malo više strpljenja, razumevanja i dobre volje, a malo manje skepticizma", kad je reč o novouspostavljenoj vlasti u Beogradu. "Ovo što radimo, radimo ne zbog međunarodnog pritiska - već zato što verujemo u demokratiju i pravdu. Tražimo pravo da se sami suočimo sa Miloševićem, jer su zločini koje je on počinio počinjeni u ime Srba", rekao je Protić, najavljujući mogućnost da Međunarodni tribunal preuzme "slučaj Milošević" jedino ukoliko se u Beogradu ustanovi da srpsko pravosuđe nije u stanju da taj proces iznese u skladu sa međunarodnim standardima.

U polemici sa sudijom Goldstounom Protić je konstatovao da su Slobodan Milošević i njegovi saradnici "najodgovorniji za zločine u bivšoj Jugoslaviji", ali je i upozorio da bi Haški tribunal i te kako trebalo da se pozabavi i počiniocima zločina prema Srbima - kako onih u Hrvatskoj i Bosni, tako i onih sa Kosova, počinjenih posle ulaska NATO u pokrajinu i "aktuelnih i do ovih današnjih dana". Kraj ove iskričave vašingtonske debate obeležen je završnom replikom jugoslovenskog ambasadora (upućenom Ričardu Goldstounu) da "protiv Miloševića ne bi bila podignuta optužnica za ratne zločine, da je prihvatio dokument iz Rambujea".

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja