Na "simulaciji" suđenja bivšem jugoslovenskom predsedniku, koje je priredio londonski Radio 4, zaključeno da u dvočasovnoj raspravi nije prezentirano dovoljno dokaza za presudu, te da na Haškom tribunalu ostaje da utvrdi istinu o događajima na Kosovu i presudi Miloševiću i ostalim optuženima

Trojica uglednih britanskih profesora prava - Džef Gilbert (Geoff Gilbert), Robert Mekpik (Robert McPeake) i Kolin Vorbrik (Colin Warbrick) - koji su se našli u ulozi sudija na simulaciji procesa Slobodanu Miloševiću, zaključili su da dokazi koji su im predočeni na dvočasovnoj "radio-raspravi" nisu dovoljni za donošenje bilo kakve odluke.

"Ne radi se o tome da tvrdimo da Milošević nije kriv već da nam, ono što smo danas čuli, nije pružilo relevantnu osnovu za donošenje odluke da li bi trebalo da mu se sudi za zločine na Kosovu", objasnio je sudija Mekpik . Sudija Gilbert zaključio je suđenje rečima: "Na sudu u Hagu, koji je jedini za to nadležan, ostaje da utvrdi činjenice i donese presudu".

U svojstvu svedoka na "simuliranom" suđenju pojavili su se Džejms Rubin (James Rubin) pomoćnik američkog državnog sekretara u vreme kosovskog konflikta, Megi O'Kejn (Maggie O'Kane) novinar Gardijana koja je izveštavala sa Kosova, Jeta Džara (Jeta Xharra) sadarnik BBC sa Kosova, Marko Gašić analitičar u Srpskom informativnom centru u Londonu, Branislav Ivković bliski saradnik Slobodana Miloševića i potpredsednik SPS i petnaestogodišnji Toni Hadža (Tony Haxha) izbeglica sa Kosova čijeg su brata srpski vojnici, pred njim, pretukli i ubili. Tužilac na ovom suđenju, koje se uživo moglo pratiti na Internetu, bio je Džefri Robertson (Geoffrey Robertson) profesor na Birkbeck koledžu a branilac Entoni Srajvener (Anthony Scrivener) bivši predsednik britanske Advokatske komore.

Ono što bi prema optužnici Haškog tribunala koja tereti Miloševića za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja trebalo dokazati, ocenile su "sudije", je Miloševićeva odgovornost na osnovu ovlašćenja kao predsednika Jugoslavije i vrhovnog komandanta, kao i to da su zločini za koje se on tereti bili počinjeni za vreme oružanog konflikta, što nalaže statut Tribunala u Hagu. Dokazi do kojih se došlo tokom današnje rasprave pružaju samo indikacije da je postojala Miloševićeva komandna odgovornost. Nedovoljno relevantnih dokaza, prema oceni "sudija", bilo je i za definisanje karaktera sukoba - pre 24. marta 1999. i nakon što je NATO započeo vazdušne napade na Jugoslaviju. Prema svedočenju Džejmsa Rubina na Kosovu se odvijala masovna kampanja etničkog čišćenja. Prema rečima Branislava Ivkovića radilo se o masovnoj kampanji «proizvodnje laži« kojom je međunarodna zajednica kreirala osnovu za preduzimanje vojne intervencije.

"Sudije" na simuliranom suđenju Miloševiću, držeći se strogih profesionalnih kriterijuma, ostavile su za sada slušaocima da sami procene treba li Miloševiću suditi za ratne zločine na Kosovu i podsetile da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju jedina nadležna institucija od koje se može očekivati da utvrdi istinu o zločinima na Kosovu kao i koliku odgovornost za njih snosi Slobodan Milošević i ostali optuženi.

Dijeljenje sadržaja