Budući da se kriza sa taocima UN iz 1995. godine ne pominje u optužnici protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, pitanje je koliko je bivši pripadnik DB Srbije Vlado Dragićević pomogao odbrani svedočeći o tom događaju. Izvesno je samo da se današnjim iskazom na poziv Stanišićeve odbrane kvalifikovao za svedoka optužbe u predmetima Radovana Karadžića i Ratka Mladića

Uloga bivšeg načelnika Državne bezbednosti (DB) Srbije Jovice Stanišića u takozvanoj talačkoj krizi u BiH je jedna od retkih stvari u vezi sa kojom se optužba i odbrana bar do jedne tačke slažu. Ni jedni ni drugi, naime, ne spore da je on bio ključni čovek u oslobađanju talaca UN koje su snage bosanskih Srba zarobile u proleće 1995. godine, s tim da je za odbranu to dokaz njegove posvećenosti mirovnoj politici, dok je optužba u svom dokaznom postupku ukazivala da je Stanišićev angažman u talačkoj krizi čvrst pokazatelj njegovog velikog uticaja na rukovodstvo bosanskih Srba.

Posle jednomesečne pauze dokazni postupak Stanišićeve odbrane nastavljen je iskazom Vlade Dragićevića, bivšeg načelnika Uprave za međunarodnu saradnju DB Srbije i savetnika optuženog bivšeg šefa srpske tajne službe, koji je u maju i junu 1995. godine bio deo delegacije Srbije za rešavanje talačke krize. Svedok tvrdi da optuženi ne samo da je bio na čelu te delegacije, već je bio i inicijator operacije oslobađanja talaca jer je smatrao da se zarobljavanjem pripadnika UN ne nanosi šteta samo Srbima u BiH već i onima u Srbiji. U trenutku kada "niko nije imao rešenje" i kada su odnosi između Beograda i Pala bili zategnuti zbog sankcija Srbije prema Republici Srpskoj, Stanišić je, objašnjava njegov bivši savetnik, predložio ministru srpske policije Zoranu Sokoloviću da se krene u misiju oslobađanja talaca. Tvrdi da je Slobodan Milošević samo podržao taj predlog, mada je bio "skeptičan" u pogledu ishoda.

Usledilo je više odlazaka srpske delegacije na sastanke sa političkim i vojnim rukovodstvom bosanskih Srba tokom kojih je Stanišić, tvrdi svedok, pokušao da objasni "negativne aspekte" njihovog poteza i na kraju ih, "posle teških pregovora" konačno ubedio da taoce puste, što je u prvoj polovini juna 1995. i učinjeno. U jednom TV nastupu koji je emitovala odbrana, tadašnji predsednik RS Radovan Karadžić kaže da su predstavnici Srbije uspeli da ubede njegovo rukovodstvo "sugestijama a ne pritiscima i pretnjama". Na još jednom video snimku koji je emitovala odbrana, Stanišić se obraća pripadnicima Unprofora i obećava im siguran transfer u Srbiju iz "bivše Bosne i Hercegovine".

Optuženi se, kaže Dragićević, u isto vreme sastao i sa krajinskim liderima Milanom Martićem i Milanom Babićem i rekao im da ideja o ujedinjenju RSK i Republike Srpske predstavlja "ludost koja vodi u propast".

Jovica Stanišić se zajedno sa svojim nekadašnjim bliskim saradnikom Frankom Simatovićem tereti za zločine policijskih i paravojnih jedinica pod njihovom kontrolom nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH. Talačka kriza se u optužnici ne pominje i pitanje je od kolike će pomoći Dragićevićevo svedočenje biti optuženima. Navodi njegovog iskaza i izjave predstavnicima odbrane koja je uvedena u dokaze mogli bi, međutim, da budu zanimljivi tužiocu za dokazivanje odgovornosti Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Svedok je, naime, rekao da je pripadnike UN zarobila Vojska Republike Srpske i "rasporedila ih kao živi štit za potrebe odbrane od NATO napada", što se poklapa sa navodima optužnica protiv Karadžića i Mladića. Što je još važnije, svedok je rekao da je na osnovu svojih susreta sa predstavnicima Republike Srpske shvatio da odgovornost za hapšenje pripadnika Unprofora "pada isključivo na Mladića", a nešto kasnije rekao da se radilo o "obostranom dogovoru vojnog i političkog vrha".

Inače, Dragićević je tokom svedočenja nastojao da predstavi DB Srbije kao svojevrstan prozor u svet Srbije - države koja je tokom devedesetih godina bila u ekonomskoj i političkoj izolaciji.Tvrdio je, naime, da je DB sve vreme održavala odlične kontakte sa brojnim tajnim službama sveta, među kojima su francuska, ruska, kineska, nemačka i, posebno, američka CIA, sa čijim je predstavnikom za Srbiju lično kontaktirao.Tvrdi da ga je 1993. godine čak vodio u istočnu Bosnu u tajnu misiju utvrđivanja mesta masovnih grobnica. Kao dokaz saradnje, pominjao je i posetu delegacije srpskih obaveštajaca na čelu sa Stanišićem američkoj CIA u leto 1996. godine.

U isto vreme, svedok je nastojao da odrekne bilo kakvu vezu DB Srbije sa "kolegama" iz RSK i Republike Srpske, navodeći da je srpska služba imala bolju saradnju sa Amerikancima, Francuzima i Kinezima, nego sa RSK i Republikom Srpskom.

Dijeljenje sadržaja