Suprotno navodima optužnice da je Stanišić i pre imenovanja na mesto šefa Državne bezbednosti (DB) Srbije u decembru 1991. godine uveliko bio de facto prvi čovek službe, odbrana dokazuje da je on, naprotiv, tada bio "marginalizovan" i da nije koristio čak ni ovlašćenja koja su mu kao pomoćniku načelnika za kontraobaveštajne poslove pripadala

Bivši šef beogradskog centra Državne bezbednosti (DB) Srbije Milorad Leković danas je, svedočeći video linkom iz Beograda na poziv odbrane, nastojao da umanji značaj svog nekadašnjeg kolege iz službe Jovice Stanišića tokom 1991. godine, kada je rat uveliko zahvatio Hrvatsku. Svoja saznanja je izneo u izjavi predstavnicima odbrane koja je uvedena u dokaze i bilo je planirano da samo pojasni neke njene delove.

Umesto preciznih i kratkih odgovora, kakvi bi se očekivali od starog obaveštajca, Leković je svedočio preširoko i nefokusirano, dajući odgovore koji su najčešće imali malo ili nimalo veze sa pitanjem koje mu je postavljeno. Zbog toga je u više navrata opomenut od predsedavajućeg sudije a bilo je očigledno da u pojedinim momentima i sam branilac gubi strpljenje.

Svedok je na čelo beogradske službe bezbednosti, odnosno "Udbe" kako ju je sam u nekoliko navrata nazvao, došao 1988. godine, u vreme kada je Jovica Stanišić bio pomoćnik načelnika za kontraobaveštajne poslove. Kaže da je to bilo vreme stalnih previranja i međusobnih obračuna u službi, usled kojih je Stanišić pao u nemilost tadašnjeg šefa službe Zorana Janaćkovića. Leković kaže da je po nalogu ministra policije 2. aprila 1991. godine formirana komisija unutar službe koja je trebalo da ispita ko je dostavljao tajne podatke novinarima. Tvrdi da je meta komisije, po Janaćkovićevoj želji, trebalo da bude Jovica Stanišić.

Do kraja današnjeg zasedanja nisu saopšteni rezultati rada komisije, ali je svedok rekao nešto što ide u prilog nastojanjima odbrane da ospori pojedine navode optužnice. Leković, naime, tvrdi da je Jovica Stanišić tokom rada komisije od aprila do oktobra 1991. godine bio "marginalizovan" i da nije obavljao ni svoje redovne poslove. Bio je, kaže, do te mere "odsečen i blokiran" u obavljanju svojih poslova da "nije morao ni da dolazi na posao", što je uostalom i bila želja Janaćkovića koji je predlagao da ga pošalju na višemesečni "odmor".

Takvi navodi direktno se suprotstavljaju delovima optužnice po kojima je Jovica Stanišić i pre decembra 1991. godine, kada je zvanično imenovan na mesto šefa DB Srbije, bio de facto prvi čovek službe. U optužnici protiv Stanišića i njegovog prvog saradnika Franka Simatovića se, takođe, navodi da su već u aprilu 1991. godine pomogli osnivanje centra za obuku specijalaca u Golubiću nadomak Knina odakle su kasnije regrutovani instruktori srpskih paravojnih i policijskih jedinica. Te jedinice su, po optužnici, bile pod kontrolom optuženih i učestvovale u brojnim zločinima nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj i BiH. Kada je reč o Hrvatskoj, zločini su počinjeni već od aprila do kraja 1991. godine, u vreme kada je, po svedoku, Stanišić bio "marginalizovan" u službi.

Svedokove navode tužiteljica Markus/Marcus imaće priliku da "proveri" u sutrašnjem unakrsnom ispitivanju.

Dijeljenje sadržaja