Suprotno tužiočevoj tvrdnji o odnosu poverenja između bivšeg šefa tajne službe i predsednika Srbije, tadašnji Stanišićev savetnik tvrdi da je među njima vladalo stalno nepoverenje koje je kulminiralo konačnim razlazom 1998. godine po pitanju rešavanja kosovske krize. Milošević se, kaže, opredelio za silu, a Stanišić je zagovarao mirno rešenje

U poslednjih dvadesetak minuta danas okončanog unakrsnog ispitivanja nekadašnjeg visokog funkcionera Državne bezbednosti (DB) Srbije Vlade Dragićevića, tužilac je osporavao njegovu tvrdnju da se Jovica Stanišić krajem devedesetih godina zalagao za mirno rešenje kosovskog problema. Ta tema nema veze sa optužnicom kojom se bivši šefovi srpske tajne službe Jovica Stanišić i njegov bliski saradnik Franko Simatović terete za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, već se odnosi na pitanje kredibiliteta svedoka koji, smatra tužilac, u tom slučaju nije govorio istinu.

Tužilac je predočio više zapisnika Zajedničke komande vojske i policije za Kosovo iz 1998. godine iz kojih se vidi da se u Stanišićevom prisustvu razmatra "likvidiranje i brisanje terorista OVK". Svedok je odgovorio da se radilo o legitimnoj borbi protiv terorizma a ne ratnom pristupu i dodao da je Stanišić ujedno zagovarao rešenje pregovorima. Dragićević, podsetimo, svedoči na poziv odbrane bivšeg šefa srpske DB, čiji je bio savetnik a potom i pomoćnik.

U dodatnom ispitivanju branilac Franka Simatovića je nastojao da pobije tezu tužioca da su Stanišić i DB Srbije bili u bliskoj vezi sa Slobodanom Miloševićem. Sugerisao je da je još 1991. godine Miloševićevo obezbeđenje umesto državne preuzela javna bezbednost Srbije što je, po njemu, pokazatelj nepoverenja među njima, a svedok se s tim složio.

U dodatnom ispitivanju od strane Stanišićeve odbrane Dragićević je ponovio da Milošević nije imao poverenja u svog šefa tajne službe, ali je bio "dovoljno inteligentan" da takvog profesionalca zadrži na tom mestu sve do 1998. godine. Svedok tvrdi da je Milošević prema Stanišiću bio podozriv i zbog kontakata vrha DB Srbije sa predstavnicima CIA, a da je konačan razlaz usledio zbog neslaganja u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja. Milošević se, kaže, opredelio za silu, a Stanišić je zagovarao mirno rešenje, što je optužba na početku današnjeg zasedanja osporavala.

Mnogo bolji odnos nego sa Miloševićem Stanišić je, sugerisao je branilac, imao sa pokojnim premijerom Srbije Zoranom Đinđićem, sa čim se svedok složio naglasivši da ih je u nekoliko navrata video da se sastaju. Jovica Stanišić i Franko Simatović su, inače, u sklopu široke akcije hapšenja nakon ubistva premijera Đinđića u martu 2003. godine pritvoreni i ubrzo zatim isporučeni Tribunalu u Hagu.

Dokazni postupak Stanišićeve odbrane bi trebalo da se nastavi iduće sedmice ali je to neizvesno zbog odbijanja dva naredna svedoka da dobrovoljno dođu u Hag. Jedan od njih je bivši holandski pripadnik Unprofora u BiH Markus/Marcus Helgers i veće je izdalo obavezujući nalog za njegov dolazak, a o identitetu drugog svedoka nije ništa saopšteno. Kada i ako budu saslušani, počeće dokazni postupak odbrane Franka Simatovića, tokom kojeg će se u nekom momentu Stanišićevi branioci saslušati još dva svoja svedoka – veštaka o autentičnosti Mladićevih dnevnika i jednog, kako je danas rečeno, "uglednog svedoka iz Engleske".

Dijeljenje sadržaja