Odbrana bivšeg predsednika bivše Republike Srpske Krajine smatra da su pojedini delovi optužnice "dvosmisleni i nejasni" i zahteva da se tužiocu naloži da ih izmeni ili izbriše

Branilac Zoran Živanović danas je uložio prigovor na oblik važeće optužnice protiv bivšeg predsednika takozvane Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića. Odbrana zahteva da Pretresno veće naloži tužiocu da uradi "neophodne izmene ili ukloni navode koji su nedovoljno jasni".

Najveći broj prigovora odnosi se na delove optužnice kojima se Hadžić tereti za zločine podređenih po komandnoj odgovornosti za koje odbrana tvrdi da su "dvosmisleni, nejasni i kontradiktorni". Prvo, navodi se da je popis "srpskih snaga" koje se pominju u opisu udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je učestvovao Hadžić do te mere "neodređen" da onemogućava optuženog da u potpunosti shvati te navode i pripremi adekvatnu odbranu.

Hadžiću je nejasan i navod po kojem je on u periodu na koji se odnosi optužnica bio "nadređen pripadnicima JNA", jer je, stoji u podnesku, ta vojska brojala na desetine hiljada ljudi, organizovanih u brojne jedinice. Tužilac, navodi se dalje, zna kako je JNA bila organizovana i ko su bili komandanti, zbog čega je tvrdnja da je Hadžić bio nadređen njenim pripadnicima, po odbrani, "nejasna i dvosmislena". Sličan argument se navodi i kada je u pitanju deo optužnice o komandnoj nadređenosti optuženog pripadnicima Teritorijalne odbrane i paravojnih grupa.

Odbrani je nejasno i zašto je Hadžić naveden kao nadređen i jedinicama javne i državne bezbednosti MUP Srbije, poput Jedinice za specijalne operacije (JSO) i Srpske dobrovoljačke garde (SDG). U podnesku se navodi da je MUP Srbije imao svoju unutrašnju liniju komandovanja, a da tužilac zna "da je komandant JSO bio Franko Simatović, a SDG Željko Ražnatović Arkan". Odbrana zato zahteva da se u optužnici jasno navede da li je Hadžić bio komandant tih jedinica ili nadređen Simatoviću i Ražnatoviću.

Nejasan je, po odbrani, i paragraf optužnice u kojem se prvo navodi da je Hadžić doprinosio ostvarenju cilja udruženog zločinačkog poduhvata – trajnog uklanjanja nesrba sa velikih delova Hrvatske – a odmah zatim i da je "predstavljao RSK na međunarodnim sastancima i pregovorima". Branilac Živanović zahteva da se navede da li je optuženi ostvarenju zločinačkog cilja doprineo svojim "delima i propustima" ili tako što je bio deo pregovaračkog tima RSK. Takođe se zahteva i da se razjasne pojedini delovi optužnice koji se odnose upravo na "dela i ponašanje" optuženog.

Goran Hadžić se, podsetimo, u ukupno 14 tačaka optužnice tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, počinjene u Hrvatskoj u periodu od juna 1991. do kraja decembra 1993. godine.

Dijeljenje sadržaja