Presuda hrvatskim generalima (8)

U presudi kojom je general Mladen Markač osuđen na 18 godina zatvora se navodi da se njegov doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu ogleda u učestvovanju na brionskom sastanku gde je isplanirano proterivanje Srba iz Krajine, naređivanju neselektivnog artiljerijskog napada na Gračac i propustu da kazni počinioce i spreči zločine specijalaca u Gračacu, Donjem Lapcu, Gruborima i drugim krajinskim mestima u kojima su ubijani civili i uništavana njihova imovina

Policijski general Mladen Markač je presudom Pretresnog veća holandskog sudije Orija/Orie osuđen na 18 godina zatvora zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio da se Srbi trajno proteraju iz Krajine u leto 1995. godine. On je u to vreme bio zamenik ministra policije zadužen za specijalne jedinice i komandovao je združenim policijskim snagama koje su početkom avgusta 1995. godine učestvovale u operaciji "Oluja" i akcijama čišćenja terena nakon toga. Markačevi specijalci su tokom "Oluje" bili deo Zbornog područja Split na čijem je čelu bio Ante Gotovina, ali su imali svoj pravac delovanja na potezu Dinara – Gračac – Donji Lapac.

U presudi se navodi da je Markač, kao i Gotovina, 31. jula 1995. godine aktivno učestvovao na sastanku na Brionima sa predsednikom Tuđmanom kada je, prema sudijama, iskristalisan cilj udruženog zločinačkog poduhvata da se Srbi proteraju iz Krajine. Nakon toga, naredio je nezakonit napad na civile neselektivnim granatiranjem na lički gradić Gračac, što je predstavljalo "važan element" u sprovođenju prethodno skovanog plana. Kada su specijalci ušli na oslobođeno područje, počinili su brojne zločine koje, po mišljenju veća, Markač nije sprečio niti procesuirao ili izopštio počinioce iz jedinica i to nečinjenje je u presudi okarakterisano kao još jedan doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu.

Kao i u slučaju generala Gotovine i Čermaka, veće je odbacilo navod optužnice da je Markač učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu putem "širenja lažnih vesti da bi se izazvao odlazak Srba" i "kreiranjem i podržavanjem diskriminatorne politike prema Srbima".

Markačevi specijalci su već 5. avgusta popodne ušli u Gračac i, po dokazima koje su uvažile sudije, učestvovali u pljačkama srpskih kuća i razaranju "značajnog dela grada". U to vreme Markač je bio u Gračacu i, po presudi, "jedini razuman zaključak" bi bio da je znao šta rade njegovi podređeni. Ipak, nije preduzeo nikakve mere da se zločini istraže i počinioci kazne ili bar o svemu izvesti kriminalistička policija. Njegovo nečinjenje je, smatraju sudije, otvorilo put počinjenju novih zločina... dan ili dva kasnije u Donjem Lapcu.

Jedinice pod Markačevom kontrolom napustile su Gračac 6. avgusta ujutro i zaputile se ka Donjem Lapcu. Na tom putu, po zaključku veća, specijalci su ubili četvoro srpskih civila u selu Oraovac, a za vreme boravka u Lapcu spalili "značajan deo grada". "Niti je veće pronašlo dokaze, niti su strane u postupku ukazivale" da je Markač učinio bilo šta da se ti zločini procesuiraju i počinioci kazne i spreči da se slične stvari ponove u bliskoj budućnosti. Nema dokaza da je Markač u vreme zločina 7. i 8. avgusta bio prisutan u donjem Lapcu, ali veće smatra da je morao znati šta se dešava, tim pre što je njegov zamenik Željko Sačić o svemu bio obavešten.

Kada je "Oluja" okončana, specijalna policija je bila zadužena za više akcija čišćenja. Jedna od takvih odigrala se u dolini Plavno krajem avgusta 1995. godine, tokom koje je u selu Grubori ubijeno petoro srpskih staraca i spaljeno više kuća, za šta su, po nalazu veća, odgovorni hrvatski specijalci. Umesto da sprovede istragu tog incidenta, Markač je, navodi se u presudi, "izmislio lažnu priču" o sukobu sa srpskim "teroristima" da bi prikrio zločin i poslao "lažan izveštaj" načelniku Glavnog štaba HV Zvonimiru Červenku. Samo dan kasnije specijalci su spalili i obližnje selo Ramljane, ali je i nakon toga izostala reakcija njihovog komandanta.

U zaključku o Markačevoj odgovornosti, veće je navelo da je on bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem da se putem progona, deportacija i prisilnog premeštanja trajno protera srpsko civilno stanovništvo iz Krajine. Navodi se i da je bio svestan da su razaranja i pljačka imovine, ubistva, nečovečna dela, okrutno postupanje i nezakonito zatočavanje civila bile prirodne i predvidive posledice tog udruženog zločinačkog poduhvata.

Dijeljenje sadržaja