Presuda hrvatskim generalima (9)

Pretresno veće sudije Orija odlučilo da nema dovoljno dokaza da su aktivnosti generala Čermaka nakon operacije "Oluja" bile usmerene ka ostvarenju cilja udruženog zločinačkog poduhvata, niti da je imao značajne nadležnosti nad vojskom i policijom u području Knina za koje je bio odgovoran

General Ivan Čermak se zajedno sa generalima Gotovinom i Markačem teretio da je za vreme i nakon operacije "Oluja" učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da se proteraju Srbi iz Krajine putem progona, ubistava, deportacija, pljački, paljevina i drugih zločina protiv civila i njihove imovine. Pretresno veće, međutim, nije našlo dokaze o njegovoj odgovornosti, za razliku od Gotovine i Markača, osuđenih na 24 odnosno 18 godina zatvora.

Čermak nije učestvovao u operaciji "Oluja", već je po odluci predsednika Tuđmana od 5. avgusta 1995. godine imenovan zapovednikom Zbornog područja (garnizona) Knin i upućen na oslobođeno područje. U tom svojstvu je, navodi se u presudi, bio deo vojne hijerarhije i, makar na papiru, potčinjen zapovedniku Zbornog područja Split Anti Gotovini. Veće je uzelo u obzir dokumente iz kojih se vidi da je Čermak po dolasku u Knin izdavao naređenja jedinicama Hrvatske vojske (HV), uključujući i ona u kojima traži da mu se pretpočine određeni vojnici, ali je zaključak da "postoje ograničeni dokazi da su ta naređenja bila delotvorna".

Tužilac je tvrdio da je Čermak imao nadležnosti nad vojnom i civilnom policijom i samim tim mogućnost da spreči ili istraži zločine. U dokaze je uvedeno više njegovih naređenja vojnoj policiji, poput onog o potrebi da se istraže navodi o krađi vozila misije UN u Krajini. U isto vreme, pojedini zvaničnici vojne policije, poput bivšeg zapovednika kninske združene satnije Boška Džolića, su u sudnici odustajali od ranijih izjava u kojima su tvrdili da im je Čermak bio nadređen. Zbog svega navedenog, sudije su zaključili da nadležnost generala Čermaka nad vojnom policijom "nije jasna". U presudi se navodi i da je, po hrvatskim zakonima, zapovednik zbornog područja imao "ograničene ovlasti" nad vojnom policijom, "iako mu ona nije bila potčinjena". Visoki zvaničnici međunarodnih posmatračkih misija su u iskazima navodili da im je Čermak obećavao da će vojnoj policiji izdati naređenja u vezi sa pritužbama na ponašanje hrvatskih vojnika, ali veće nije našlo dokaze da on to nije mogao da učini "bez obzira kako je u tom pogledu sebe predstavljao".

Iako na papiru nije imao nadležnosti nad civilnom policijom, sudije su zaključile da je mogao da utiče na njene postupke zahvaljujući svom položaju, ali i "harizmi i autoritetu koji proističu iz čina general-pukovnika". Ipak, veće je razmotrilo ponuđene dokaze i zaključilo da Čermakov uticaj na civilnu policiju "nije bio dubok niti konstantan". U dokaze je uvedeno sedam Čermakovih naređenja policiji tokom predmetnog perioda, a veće je u obzir uzelo i mišljenje veštaka odbrane Kristofera/Christopher Albistona koji je rekao da bi u slučaju postojanja njegove de fakto nadležnosti očekivao i "značajan broj naređenja, instrukcija i zahteva za izveštavanje", čega, po dostupnim dokazima, nije bilo.

Pretresno veće je zaključilo da je Čermakova uloga u Kninu podrazumevala "čišćenje grada, poboljšanje higijene, organizovanje javnih kuhinja, osposobljavanje bolnice, snabdevanje vodom i strujom" i druge civilne poslove. U presudi se navodi da se na osnovu transkripta sastanka predsednika Tuđmana sa ministrom Jurom Radićem od 22. avgusta 1995. godine može zaključiti da je njegova uloga "bila povezana sa ciljem da se Krajina naseli Hrvatima pre nego Srbima", ali da nema dokaza da je i sam Čermak bio svestan takvog cilja, niti da mu doprinosio onim što je radio na normalizaciji života u gradu.

Dokazi koje je veće razmotrilo u presudi pokazuju da je Ivan Čermak redovno izveštavan o pljačkama i paljevinama srpskih kuća, ubistvima i drugim zločinima nad civilima na oslobođenom području. Najuporniji u tom nastojanju bio je komandant UN misije u sektoru Jug general Foran/Forand, čiji su brojni pisani apeli zapovedniku Zbornog područja Knin uvedeni u dokaze. U Čermakovim odgovorima na te i slične apele, po nalazu veća, nema poricanja zločina niti osporavanja učešća hrvatskih vojnika u njima. Ono što on jeste radio u kontaktima sa međunarodnim predstavnicima je, po veću, stvaranje lažne slike o preduzimanju mera da se zločini spreče, ali nema dokaza da je to radio namerno.

Jedini izuzetak u tom smislu je njegov angažman u događajima nakon ubistva srpskih staraca u selu Grubori krajem avgusta 1995. godine. Sudije smatraju da je Čermak u kontaktima sa medijima i međunarodnim posmatračima "namerno poricao zločin" u Gruborima, ali ne i da to predstavlja "značajan doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu". Kada se tome doda činjenica da nije učestvovao na sastanku na Brionima gde je skovan plan o proterivanju krajinskih Srba i nedostatak dokaza da je radio na ostvarenju tog cilja, zaključeno je da general Ivan Čermak nije bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata na čijem je čelu bio predsednik Tuđman. Oslobođen je optužbi po svih devet tačaka optužnice za progon, deportacije, prisilna premeštanja, pljačke i razaranje imovine, ubistva, nečovečna dela i okrutno postupanje.

Oslobađajućoj presudi generalu Ivanu Čermaku doprineo je i britanski advokatski par Stiven Kej/Steven Kay i Džilijan Higins/Gillian Higgins, koje se koncentrisao na odbranu svog klijenta, a ne lika i dela pokojnog predsednika Tuđmana, čistote "Domovinskog rata" i legitimnosti operacije "Oluja" .

Dijeljenje sadržaja