Odbrane traže poništavanje nalaza o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine i zahtevaju oslobađajuću presudu za generale Gotovinu i Markača, dok je tužilaštvo nakon što je proučilo presudu odlučilo da se neće žaliti, što znači da je Ivan Čermak i definitivno to jest pravosnažno slobodan

Branioci hrvatskih generala su sinoć kasno dostavili Tribunalu najave svojih žalbi na prvostepenu presudu kojom su Ante Gotovina i Mladen Markač osuđeni na 24 odnosno 18 godina zatvora. Najavljuju žalbu na sve nalaze Pretresnog veća, sa zahtevom da optuženi budu oslobođeni po svim tačkama i pušteni na slobodu. Markačeva odbrana, alternativno, traži smanjenje kazne ukoliko prvi zahtev ne bude prihvaćen.

U centru pažnje žalbe branilačkog tima generala Ante Gotovine je nalaz Pretresnog veća da su artiljerijski udari Hrvatske vojske i specijalne policije na krajinske gradove tokom operacije "Oluja" predstavljali "nezakonit napad na civile". Odbrana smatra da se cela presuda zasniva na "proizvoljnom" zaključku veća po kojem se nezakonitim smatraju svi udari projektila koji su pali na mesta udaljena više od 200 metara od predviđenih vojnih meta. Ukoliko Žalbeno veće odbaci taj zaključak, prvostepena presuda, po tumačenju odbrane, "ne može opstati" jer je Gotovina osuđen zbog toga što je naredio nezakonit artiljerijski napad na civile koji je bio "glavni i direktan uzrok" odlaska Srba iz Krajine, na osnovu čega je na koncu izvučen i zaključak o njegovom učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu.

U podnesku se navodi da tokom suđenja nijedna od strana nije ukazivala da dozvoljena greška prilikom artiljerijskih udara iznosi 200 metara od predviđenih vojnih meta, ali da, čak i kad bi se prihvatio taj kriterijum, nalazi veća govore da je svega pet odsto projektila, odnosno šezdesetak od 1205, zasigurno palo na civilna područja. Sudije su, smatraju branioci, u tom slučaju zaključak o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata doneli na osnovu postojanja navodnog nezakonitog artiljerijskog napada "u kojem je za 95 odsto projektila na zadovoljavajući način pokazano da su bili usmereni na vojne mete". Branioci ukazuju i na to da je, po presudi, većina od spornih pet odsto projektila pala na "čistine" koje se ne mogu karakterisati kao civilna područja. Pored svega, u presudi se, po odbrani, ne navodi da je tokom napada na Krajinu "ijedan civil bio ubijen, ranjen ili je proteran zahvaljujući nezakonitom granatiranju".

Izlažući svoje argumente u ukupno sedam osnova za žalbu, tim Gotovinine odbrane, koji je u međuvremenu pojačan švajcarskim advokatom Genelom Metroom/Guenael Mettraux, navodi da je Pretresno veće pogrešilo kada je odbacilo "pouzdane dokaze" o planovima za evakuaciju i antihrvatskoj propagandi krajinskih vlasti kao uzroku odlaska srpskih civila. Branioci smatraju da je veće pogrešilo kada je zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine, kao i da je Ante Gotovina u njemu učestvovao i bio svestan postojanja rasprostranjenog i sistematskog napada na civile.

Postojanje udruženog zločinačkog poduhvata i učešće svog klijenta u njemu negira i odbrana Mladena Markača u najavljenih 12 osnova za žalbu na presudu. Branioci smatraju da je veće trebalo prvo "da se zapita" da li je "Oluja" bila legitimna vojna operacija, pa tek onda da se upusti u zaključak o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata. U podnesku se navodi i da je veće trebalo da zaključi da je Markač bio "pogrešno informisan" o ubistvu srpskih staraca u Gruborima, a ne, kako se navodi u presudi, da je želeo da zataška taj zločin. Odbrana takođe smatra da su pogrešni zaključci veća o učešću specijalne policije, na čijem ječelu bio Markač, u neselektivnom granatiranju Gračaca i razaranjima i pljačkama u tom ličkom gradu, spaljivanju Donjeg Lapca i ubistvima civila.

U tužilaštvu su danas kratko saopštili da su "nakon što su proučili presudu odlučili da se ne žale. Osim što ukazuje na zadovoljstvo optužbe presudom Gotovini i Markaču, taj čin ujedno znači da je Ivan Čerak i pravosnažno oslobođen svih optužbi za zločine nad Srbima u Krajini.

Dijeljenje sadržaja