Novak Lukić, branilac generala Momčila Perišića, u završnoj reči tvrdi da su neposredni izvršioci zločina u Sarajevu i Srebrenici bili u komandnom lancu Vojske Republike Srpske a ne, kako tvrdi tužilaštvo, Vojske Jugoslavije. U prilog tome citira Perišića koji je na jednoj od sednica Vrhovnog saveta odbrane rekao: "Ti oficiri nisu tu, nego na dužnosti gde su..."

U nastavku završne reči Novak Lukić, branilac bivšeg načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišića, je citirao zapisnik 14. sednice Vrhovnog saveta odbrane koji, po njemu, pokazuje da su oficiri koji su, po tužilaštvu, počinili najteže zločine u Sarajevu i Srebrenici, bili u komandnom lancu VRS a ne VJ.

Na sednici održanoj 11. oktobra 1993. godine, general Perišić je rekao: "Da nam niko ne bi prigovorio, mi smo izmislili privremenu formaciju: ti oficiri nisu tu (u Vojsci Jugoslavije) nego tamo, na dužnosti gde jesu" (u VRS i SVK). Izmišljene formacije su mesec dana kasnije dobile i formalnu potvrdu u 30. i 40. kadrovskom centru Generalštaba VJ preko kojih je general Perišić, po tužilaštvu, pružao kadrovsku podršku vojskama bosanskih i krajinskih Srba.

Odbrana tvrdi da je većina tih oficira "inicijalno bila u VRS i u tom statusu su ostali tokom celog rata". Oni su, prema odbrani, "pripadali jednom komandom lancu" u kojem su imali "čin, položaj, uniformu i pretpostavljene koje su im izdavali naređenja". S druge strane, naveo je branilac, tužilaštvo "želi da prida značaj trenutku kada su formirani kadrovski centri" i "zanemaruje" neke od ključnih dokaza o statusu tih oficira u vreme formiranja VRS.

Branilac ide i korak dalje i tvrdi da "nijedan" od oficira koji su počinili zločine u Sarajevu i Srebrenici "nije došao na položaj nakon što je Perišić u avgustu 1993. godine imenovan za načelnika generalštaba VJ". Na primerima Zdravka Tolimira i Vinka Pandurevića, branilac je ukazao na razliku između "stvarne" naredbe o njihovom postavljanju na dužnost koja je, po njemu, formulisana u VRS i "fiktivne i netačne" naredbe koja je kasnije doneta u 30. ili 40. kadrovskom centru.

Prema odbrani, u fiktivnim naredbama su tačno bili navedeni samo čin i položaj oficira radi "regulisanja njihovih statusnih prava" i samo su se u tom delu sprovodile i nisu imale druga pravna dejstva. Jer, rekao je, u suprotnom bi Ratko Mladić, kao komandant Glavnog štaba VRS bio podređen Personalnoj upravi Generalštaba VJ.

Branilac je takođe ukazivao na značaj "jednog komandnog lanca". Svi oficiri koji su nabrojani u optužnici kao pripadnici 30. kadrovskog centra a koji su pred ovim Tribunalom proglašeni krivim za zločine u Sarajevu i Srebrenici, po odbrani "ni u jednom trenutku nisu postavljeni na dužnosti u VJ niti su sa Perišićem bili u odnosu subordinacije". Zbog toga, navodi odbrana, Perišić ne može da bude proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina koji su tamo počinjeni.

Pored odnosa subordinacije, branilac je ukazivao i na razliku između "uticaja" i "efektivne kontrole" koju Perišić, po njemu, nije imao. Po odbrani dužnost da se spreči zločin i kazne počinioci postoji samo ako se efektivna kontrola vrši u vreme izvršenja zločina. A budući da oficiri VRS i SVK, neposredni izvršioci zločina nisu bili u komandnom lancu VJ, nije bilo Perišićeve efektivne kontrole, ukazao je branilac.

Branilac je potom podsetio i na politički kontekst u kojem su izvršeni zločini za koje se Perišić tereti. Mada je tužilaštvo tvrdilo da je srpska državna politika sve vreme bila nepromenljiva, situacija je, po braniocu, bila drugačija. Državni vrh SRJ je, po njemu, pokazivao stalnu i iskrenu želju da se rat završi, o čemu, ukazao je, svedoče zapisnici sa 25. i 28. sednice Vrhovnog saveta odbrane na kojima se Slobodan Milošević i Momčilo Perišić dogovaraju kako da "urazume" bosanske Srbe da prihvate mir. Jedan od predvodnika odbijanja plana Kontakt grupe bio upravo general Mladić koji nije pokazao "apsolutno nikakvo poštovanje a još manje priznavanje autoriteta rukovodstva SRJ", naveo je branilac.

Izlaganje odbrane biće završeno sutra nakon čega će tužilac dobiti pravo na repliku.

Dijeljenje sadržaja