Mark Harmon, vođa tima optužbe na suđenju Momčilu Perišiću

Bivši načelnik Generalštaba VJ Momčilo Perišić je bio "ratnik iz senke, (skriven) iza fasade poricanja rukovodstva iz Beograda da je SRJ učestvovala u sukobu u Bosni". Tako je tužilac Mark Harmon započeo završno obraćanje Pretresnom veću u predmetu kojim optužba nastoji da rasvetli ulogu SRJ i njene vojske u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

General Perišić se u 13 tačaka optužnice tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja zbog "značajnog doprinosa" višegodišnjoj kampanji artiljerijskih i snajperskih napada na Sarajevo, masovnim pogubljenjima nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine, kao i raketnim napadima na Zagreb početkom maja iste godine. Perišić je za načelnika Generalštaba VJ postavljen u avgustu 1993. i obavljao je tu funkciju do kraja rata u BiH 1995. godine.

Perišić je, po tužilaštvu, pomagao i doprinosio zločinima navedenim u optužnici "iz svoje kancelarije u Beogradu". Žrtve "nisu bile u Perišićevom kadru", niti su bile "deo jednačine koju je razmatrao kad je sprovodio politiku svojih rukovodilaca", ukazao je tužilac.

Tužilac Mark Harmon je u završnoj reči podsetio na strateške ciljeve bosanskih Srbaod kojih su razdvajanje naroda, brisanje granice na Drini i podela Sarajeva od posebnog značaja za Perišićev predmet. Prema izvodima iz dnevnika Ratka Mladića, Perišić je, ukazao je tužilac, bio upoznat sa strateškim ciljevima bosanskih Srba a VJ je pomagala njihovo sprovođenje pre nego što je optuženi postao načelnik Generalštaba kao i nakon njegovog izbora što, po tužiocu, ukazuje na "kontinuitet politike i odluka".

General Perišić je, rekao je tužilac, pružao pomoć VRS znajući da će ta pomoć biti iskorišćena za činjenje zločina. To je sudiju Molotoa podstaklo da upita da li su komandanti armija zemalja-članica NATO, čije su trupe angažovane u Avganistanu, odgovorni za "pomaganje i podržavanje" zločina koji su navodno počinjeni u tom ratu. Mada je primetio da je u pitanju "eksplozivno političko pitanje", tužilac Harmon je ukazao da je razlika u tome što trupe NATO učestvuju u vojnoj kampanji protiv talibana, a ne u prisilnom premeštanju 25 do 35 hiljada žena, dece i staraca u čemu su, po optužbi, učestvovali pripadnici VRS u Srebrenici.

Tužilaštvo je takođe ukazalo na ulogu generala Perišića u osnivanju 30. i 40. kadrovskog centra koji su "rešavali ključnu potrebu VRS za ljudstvom" i preko kojih je regulisan status jugoslovenskih oficira na službi u VRS i SVK Zahtev za rešavanjem kadrovskih problema je u martu 1993. godine izneo Ratko Mladić u pismu upućenom Perišićevom prethodniku. Nekoliko meseci kasnije, Perišić je Mladićev zahtev formulisao na sednici VSO, nakon čega su formirani kadrovski centri koji suregulisali službu pripadnika VJ u VRS i SVK.

Tužilac je danas po prvi put javno čitao delove zapisnika sa sednica VSO o kojima se, do sada, uvek govorilo na sednicama zatvorenim za javnost. Veće je, naime, prošlog petka skinulo oznaku poverljivosti sa određenog broja dokumenata, uključujući i zapisnike VSO koji su po prvi put dostavljeni Tribunalu za potrebe suđenja Slobodanu Miloševiću. Sadržaj tih dokumenata, po tužiocu, dokazuje ulogu VSO, VJ i drugih srpskih snaga u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Na kraju današnje rasprave, tužilac Barni Tomas/Barney Thomas je apelovao na Veće da u odlučivanju uzme u obzir "ukupnost dokaza" o logističkoj i materijalnoj podršci koju je Vojska Jugoslavije pružala VRS. Po njemu, na osnovu svedočenja i dokaznih predmeta, jasno je da je "politika SRJ bila da pruža pomoć RS i RSK u oružju, municiji i ostalom pozadinskom obezbeđenju". General Perišić je bio ovlašćen da obezbedi pružanje te pomoći, koja je bila "znatna i od ključnog značaja" za vođenje ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.