U nastavku unakrsnog ispitivanja demografa Helge Brunborga, autora izveštaja o broju nestalih i poginulih u Srebrenici 1995. godine, general Zdravko Tolimir nastojao da potkrepi tezu da je optužba za genocid, kojom ga tereti tužilaštvo, posledica pogrešnih, izmanipulisanih ili čak podmetnutih podataka o broju i načinu smrti 7.905 žrtava navedenih u izveštaju norveškog eksperta

Optuženi general sugerisao je da je demografski izveštaj sastavljen po sugestijama tužilaštva, naročito o broju žrtava, kako bi se njime potkrepila optužba za genocid. Uz to, Tolimir je nastojao da eksperta tužilaštva predstavi kao pristrasnog, ukazujući ponovo na njegov stručni rad o "demografiji konflikta", objavljen 2003. godine, u kojem je norveški demograf događaje u Srebrenici opisao kao genocid.

Profesor Brunborg je negirao da je od tužilaštva dobijao bilo kakve instrukcije za sastavljanje izveštaja i ponovio jučerašnje objašnjenje da je termin genocid u svom stručnom radu upotrebio oslanjajući se na Tribunalovu presudu iz 2001. godine kojom je general Radislav Krstić proglašen krivim za genocid, mada ga "nije koristio u pravnom već u laičkom smislu, kao termin za masovna ubistva".

Tolimir je takođe sugerisao da je ekspert tužilaštva na listu nestalih i poginulih pogrešno uvrstio i imena osoba koje nisu stradale u Srebrenici, kao i vojnike Armije BiH poginule pre 1995. godine. Ukazao je na primere koji po njemu dokazuju manipulacije sa spiskovima poginulih i nestalih koje, kako tvrdi, su činili u Ministarstvu odbrane BiH i drugim organizacijama koje su prijavljivale nestale.

Svedok je rekao da o tome ništa ne zna i da ne podržava takvu optužbu. On ne osporava da u spiskovima nestalih i poginulih u Srebrenici ima grešaka i naglašava da i dalje traje proces njihovog ažuriranja, a da je do sada pronađeno 220 slučajeva sa izvesnim nedoslednostima u datumu nestanka ili smrti. Dodatna istraga svela je broj spornih slučajeva na 38 imena koja bi trebalo da budu "skinuta sa liste nestalih", rekao je svedok.

Konačno, optuženi general se još jednom vratio na terminološka pitanja tražeći od eksperta tužilaštva da objasni zašto je i za osobe sa spiska nestalih, čija smrt nije potvrđena, koristio termin "žrtva". Brunborg je objasnio da se u svom izveštaju uglavnom držao "primerenijeg izraza - nestali i poginuli" ali da je moguće da je negde upotrebio i reč žrtva, budući da je za dve trećine osoba sa spiska nestalih potvrđena smrt. Za Tolimira je takođe neprimerena upotreba termina "dečaci i mladići", koja se odnosi na starosne grupe muškaraca od 15 do 19, odnosno od 20 do 24 godine. Norveški demograf objasnio je da je to uobičajena starosna klasifikacija "na po pet godina", te da su dečaci mogli biti nazvani i tinejdžerima, ali to smatra krajnje nevažnim pitanjem.

Dijeljenje sadržaja