Prema najnovijem izveštaju eksperta tužilaštva za demografiju, broj osoba nestalih nakon pada Srebrenice iznosi 7.905 dok je za 5.555 ljudi sa tog spiska potvrđeno da su mrtvi. Izveštaj je uvršten u dokaze na suđenju Zdravku Tolimiru, bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost u Glavnom štabu VRS optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine

Prvi izveštaj norveškog demografa i statističara Helge Brunborga o broju nestalih i poginulih osoba nakon pada Srebrenice napravljen je za potrebe tužilaštva još 1999. godine i prvi put je prezentiran na suđenju generalu Radislavu Krstiću. Izveštaj je od tada više puta ažuriran a njegova poslednja verzija iz 2009. je danas uvrštena u dokaze na suđenju Zdravku Tolimiru bivšem bezbednjaku Glavnog štaba VRS, koji se tereti za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi.

U sažetku iskaza profesora Brunborga, kome je ovo sedmo svedočenje u Tribunalu, tužilac je naveo podatke iz najnovijeg izveštaja prema kojima se na listi nestalih nakon pada enklave nalazi 7.905 osoba, što je 244 više nego u izveštaju iz 2005. godine. Još veća promena je u broju identifikovanih osoba sa tog spiska, odnosno onih za koje je potvrđeno da su mrtvi. Umesto 2.694 koliko je navedeno 2005. godine, u najnovijem izveštaju broj identifikovanih osoba sa spiska nestalih je 5.555. Brunborg kaže da je reč o osobama čiji su ostaci ekshumirani iz masovnih grobnica u području Srebrenice i identifikovani primenom DNK analiza.

Podaci iz izveštaja, precizirao je ekspert, zasnivaju se na spiskovima nestalih Međunarodnog crvenog krsta i organizacije Lekari za ljudska prava, kao i na popisu stanovništva BiH iz 1991. godine, koji su međusobno upoređeni "metodom povezivanja podataka". Profesor Brunborg je u Tužilaštvu bio zaposlen 1997. i 1998. godine a nakon toga je, kao spoljni saradnik, nastavio da proučava demografske posledice sukoba u BiH. Jedan je od utemeljivača "Demografije konflikta", oblasti naučnog istraživanja za koju je, kako je objasnio, potrebno koristiti specifičnu metodologiju istraživanja koju je usavršavao radeći ekspertize za tužilaštvo.

General Tolimir je u unakrsnom ispitivanju nastojao da ospori pouzdanost Brunborgovog izveštaja ukazujući na nedostatak podataka o načinu smrti osoba sa liste identifikovanih žrtava. Na njegovo pitanje koliko je od navedenih žrtava poginulo u borbi, norveški ekspert nije mogao da odgovori budući da, kako je objasnio, kao demograf nije to ni istraživao. Dodao je, međutim, da podaci o povezima na očima i rukama ekshumiranih tela, navode zaključak da većina žrtava nije stradala u borbama.

Na to su se nadovezali sudije Mindua i Niambe, pitajući svedoka na osnovu čega je u jednom stručnom članku iz 2003. godine, navodeći primere iz Srebrenice, upotrebio reč genocid, mada prethodno nije utvrdio na koji način su navedene žrtve izgubile život. Profesor Brunborg je odgovorio da, iako termin genocid nije koristio kao pravni termin u svom članku, smatra da nije mogao da pogreši oslanjajući se na presudu za genocid izrečenu generalu Radislavu Krstiću u Tribunalu 2001. godine.

Dijeljenje sadržaja