Na kraju dokaznog postupka optužbe na suđenju za zločine u logoru Keraterm, Pretresno veće zaključilo da tužilaštvo nije uspelo da dokaže postojanje "specifične namere da se nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa uništi kao takva", te je Duška Sikiricu, bivšeg komandanta Keraterma, oslobodilo optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu. Ostaju, međutim, sve ostale optužbe protiv Sikirice, Došena i Kolundžije

Pretresno veće Haškog tribunala oslobodilo je danas Duška Sikiricu, bivšeg komandanta logora Keraterm, optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu. Sudije su zaključile da optužba nije tokom svog dokaznog postupka prezentirala uverljive dokaze da je kod Sikirice, u leto 1992, postojala "specifična namera" bez koje nema zločina genocida. A to je namera da se neka nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa, u celini ili delom, uništi kao takva.

Ovo je drugi neuspeh haškog tužilaštva da dokaže postojanje "genocidne namere" kod optuženog. Oktobra 1999. sudije su, takođe na polovini suđenja - nakon izvođenja dokaza optužbe a pre prezentacije slučaja odbrane - odbacile optužbu za genocid protiv Gorana Jelisića. Tom prilikom je zaključeno da Jelisić - koji je inače priznao 14 od više desetina ubistava koje mu je pripisalo tužilaštvo - nije ubijao sa opisanom "specifičnom namerom", nego "nasumično", "iz zadovoljstva", "za svoj račun i po svojoj volji." Za ta ubistva, kvalifikovana kao zločin protiv čovečnosti, Jelisić je u decembru 1999. osuđen na 40 godina zatvora.

Branilac Duška Sikirice, britanski advokat Majkl Grivs/Michael Greaves, je na današnjoj raspravi tvrdio da je u Keratermu u leto 1992. ubijeno "samo 300 ljudi" što je, po njemu, "vrlo mali broj u odnosu na ukupno stanovništvo Prijedora." Tvrdio je, takođe, da ta ubistva nisu izvršena sa namerom uništenja jedne etničke i verske grupe, već iz "privatnih razloga" kao što su osveta ili pljačka. Tužilac Deril/Daryl Mundis je, sa svoje strane, uveravao sudije da je prezentirano dovoljno uverljivih dokaza ne samo da je u Prijedoru izvršen genocid, već i da je Sikirica u tome svesno učestvovao, sa namerom uništenja vođstva prijedorskih Muslimana, odnosno dela etničke i verske grupe kao takve. Sudije, međutim, nisu na isti način ocenili te dokaze i oslobodile su bivšeg komandanta Keraterma optužbe za genocid.

Sikirici je, nakon toga, ostalo još 11 tačaka koje ga terete za progon, nečovečne postupke, napad na ljudsko dostojanstvo, ubistva i mučenja, odnosno zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Ostaju i optužbe protiv preostale dvojice optuženih: Damira Došena i Dragana Kolundžije, čiji su branioci takođe tražili oslobađajuće presude na pola suđenja, tvrdeći da tužilac nije uspeo da dokaže njihovu krivicu. Sudije su, međutim, imale drugačije mišljenje te će odbrane trojice optuženih, počev od naredne srede, imati priliku da izvedu svoje svedoke i prezentiraju svoje dokaze.

Dijeljenje sadržaja