Home



IZABRANE SUDIJE STALNOG MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA

2003-02-09 HAG/DEN HAAG



Predsednik Haškog tribunala Klod Žorda izabran u poslednjem, 33. krugu glasanja, zahvaljujući povlačenju kandidature Ive Josipovića iz Hrvatske. Izabranih 18 sudija položiće zakletvu 11. marta pred holandskom kraljicom Beatriks

Nakon četiri dana i 33 kruga glasanja, Skupština 85 zemalja koje su do sada ratifikovale Rimski statut izabrala je prvih 18 sudija stalnog Međunarodnog krivičnog suda. Sud je nadležan da krivično goni pojedince optužene za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, počinjene nakon 1. jula 2002. godine kada je stupio na snagu Rimski statut.

Glasanje je bilo izuzetno komplikovano jer se pri izboru sudija vodilo računa o najmanje tri "ključa": stručnom, regionalnom i polnom. Kandidati su, prvo, podeljeni na dve liste: na listi A su bili sudije sa krivično-pravnim iskustvom, a na listi B eksperti za međunarodno pravo. Unapred je, takođe, utvrđen minimalni i maksimalni broj sudija za svaki region - Afriku, Aziju, Karibe, Zapadnu i Istočnu Evropu i Severnu i Latinsku Ameriku - kao i minimalni broj žena koje treba izabrati.

Da bi se zadovoljili svi ti kriteriji, ili "ključevi", bile su neophodne čak 33 runde glasanja. Zanimljivo je da je "polni ključ" zadovoljen već u prvom krugu, kada je izabrano 7 sudija od kojih su čak šest žene. Nakon toga je izabrana još jedna, tako da će u Međunarodnom krivičnom sudu sedeti 11 muških i 7 ženskih sudija.

Pretposlednji, 17. sudija, izabran je u 28. krugu, a nakon toga je trebalo još 5 glasanja za izbor poslednjeg. Najviše glasova u završnim rundama dobijali su Francuz Klod Žorda/Claude Jorda, aktuelni predsednik Haškog tribunala, zatim ambasador Ivo Josipović, kandidat Hrvatske, a iza njih je bio nigerijski sudija Adolfus Karibi Vajt/Adophus Karibi Whyte, poznat inače kao "spavajući sudija" zbog toga što je 1997. u Haškom tribunalu prespavao dobar deo suđenja za zločine u logoru Čelebići.

Blokada je, konačno, otklonjena tako što je, nakon 32. kruga, Hrvatska povukla kandidaturu ambasadora Josipovića, nakon čega je Klod Žorda dobio potrebnu dvotrećinsku većinu i uhvatio "poslednji voz" za prelazak iz Haškog tribunala u stalni Međunarodni krivični sud (MKS).

Trećina sudijskog sastava MKS obnavljaće se svake tri godine, zbog čega prvih osamnaest izabranih sudija imaju mandat sa različitim trajanjem: na 9, 6 i 3 godine.

Sa devetogodišnjim mandatom su izabrani:
Morin Klark/Maureen Clark (Irska), Fatumata Diara/Fatoumata Diarra (Mali), Adrian Fulford (Velika Britanija), Karl Hudson (Trinidad i Tobago), Elizabet/Elizabeth Odio Benito (Kostarika), Silvia/Sylvia de Figueiredo Steiner (Brazil).

Sudije sa šestogodišnjim mandatom:
Rene Blatman/Blattmann (Bolivija), Klod Žorda/Claude Jorda (Francuska), Filip Kirš/Philippe Kirsch (Kanada), Navanetem Pilaj/Navanethem Pillay (Južna Afrika), Georghios Pikis (Kipar), Mauro Politi (Italija).

Najkraći, trogodišnji mandat će imati:
Hans-Peter Kaul (Nemačka), Erkki Kourula (Finska), Akua Kuenyehia (Gana), Tuiloma Neroni Slade (Samoa), Song Sang-hyun (Južna Koreja) i Anita Usacka (Lettonie).

Svečana inauguracija Međunarodnog krivičnog suda, na kojoj će novoizabrane sudije položiti zakletvu pred holandskom kraljicom Beatriks/Beatrix, zakazana je za 11. mart 2003.

Izbor prvog tužioca MKS obaviće se između 21. i 23. aprila 2003. Zemlje-članice su se, do sada, uzdržavale da predlože kandidate, iz bojazni da bi time mogle da ugroze šanse svojih kandidata za sudije.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




Vezani izvještaji

TV Tribunal 134

14 TAČAKA: Podignuta optužnica protiv Vojislava Šešelja
OBRNUTE ULOGE: General Vasiljević na ispitivanju kod optuženog Miloševića
PRVI PUT ZAJEDNO: "Kosovska trojka" na optuženičkoj klupi
MUKE SA BRANIOCIMA: Ko je generalu Haliloviću obećao povlačenje optužnice
NE PUCAJTE NA GLASNIKA: Kako su UN zataškale sopstveni izveštaj o prijedorskim logorima