Penzionisani pukovnik JNA Radoslav Maksić kaže da je tokom boravka u Krajini u jesen 1991. godine bivše šefove srpske Države bezbednosti Jovicu Stanišića i Franka Simatovića video dva puta na terenu – po jednom na kninskoj Tvrđavi i hotelu u Korenici. Pored njih, u Krajini sreo i "cirkuzanta" Šešelja


Oficir JNA Radoslav Maksić je krajem septembra 1991. godine prihvatio molbu tadašnjeg predsednika krajinskih Srba Milana Babića i iz Beograda došao u Knin kako bi formirao Teritorijalnu odbranu (TO) Krajine. Tamo se na mestu načelnika štaba "teritorijalaca" zadržao do kraja decembra iste godine, a o događajima koji su pratili njegov boravak u Krajini je u februaru 2006. godine svedočio na suđenju Babićevom nasledniku na mestu predsednika takozvane RSK Milanu Martiću. Transkript tog iskaza je danas uveden u dokaze, a tužilac se u glavnom ispitivanju bavio temama relevantnim za predmet bivših šefova srpske Državne bezbednosti (DB), Jovice Stanišića i Franka Simatovića.

Maksić kaže da su vojno-policijske jedinice SAO Krajine u jesen 1991. godine bile "posve ovisne" o pomoći iz Srbije – krajinska Teritorijalna odbrana se oslanjala na podršku srpskog Ministarstva odbrane, a policija je pomoć dobijala od MUP Srbije. Tužilac tereti Stanišića i Simatovića da su, između ostalog, formirali i podržavali krajinske jedinice, poput "Martićeve milicije", kao i da su iz Srbije upućivali policijske i paravojne jedinice poput "arkanovaca" i "Knindži" kapetana Dragana koje su učestvovale u zločinima nad nesrbima u tom delu Hrvatske.

Penzionisani oficir JNA kaže da je po dolasku u Krajinu pozvan na jedan sastanak na kninskoj Tvrđavi na kojem je trebalo da učestvuju Milan Martić, komandant Devetog korpusa JNA i "neki Frenki". Kada je kolegu iz Teritorijalne odbrane pitao: "Šta ti je to Frenki?", rečeno mu je da se radi o pripadniku srpske Državne bezbednosti, nakon čega je njegovo interesovanje splasnulo, jer ta služba nije bila nadležna za "teritorijalce". Svedoku je, iako je uredno došao na Tvrđavu, rečeno da njegovo učešće na sastanku nije neophodno. Tako je, kaže, samo video Frenkija, ali nije saznao šta je ovaj na sastanku govorio. Istu osobu je video još jednom tokom svog boravka u Krajini i to u hotelu "Korenica" u istoimenom gradiću. Na oba ta mesta je, tvrdi, video i Jovicu Stanišića, ali je ostalo nejasno da li u istim ili različitim prilikama.

Pored Stanišića i Simatovića, svedok je u Kninu sreo i lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja. Kaže da je nenajavljen došao u kancelariju štaba TO i tražio da se sastane sa Milanom Babićem, što se nakon svedokove intervencije i dogodilo. Opisujući Šešeljev izgled, rekao je da je imao vojnu uniformu iz šezdesetih i šlem na glavi, te da je izgledao "kao cirkuzant".

Govoreći o učešću "arkanovaca" na hrvatskom ratištu, Maksić je rekao da ih je prvi put video 1991. godine u Erdutu, a kada se kod komandanta Novosadskog korpusa JNA Andrije Biorčevića raspitivao za njih, rečeno mu je da "mnogo pita". Potom je tokom boravka u Krajini saznao da su "arkanovci", "Giškini ljudi" i "Knindže kapetana Dragana" zajedno sa JNA učestvovali u napadu na Gospić. Kaže da te "paravojne jedinice" nisu bile potčinjene Jugoslovenskoj armiji, već se radilo o "sadejstvu" u kojem su bili nezavisni jedni od drugih.

Unakrsno ispitivanje je počelo pred kraj današnjeg zasedanja i biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja