Bivši predsednik Republike Srpske tvrdi da su njegovi predratni telefonski razgovori prisluškivani "nezakonito", čime je narušeno "pravo na privatnost" njega kao "građanina BiH", te traži da se snimci i transkripti tih razgovora izuzmu iz dokaznog materijala na suđenju za genocid i druge ratne zločine


U podnesku Pretresnom veću sudije Kvona/Kwon, Radovan Karadžić zahteva da se iz dokaza izuzmu svi presretnuti telefonski razgovori koje su organi bezbednosti BiH snimili pre 6. aprila 1992. godine i prosledili ih tužilaštvu Tribunala. U većini presretnutih razgovora jedan od aktera je optuženi lično, a neki su u sudnici emitovani prilikom nedavnog svedočenja Momčila Mandića, bivšeg ministra pravde bosanskih Srba.

U zahtevu za izuzimanje presretnutih razgovora, Karadžić se poziva na član 95 Pravilnika o postupku i dokazima u kojem se navodi da su neprihvatljivi svi dokazi koji su "pribavljeni metodama koji ozbiljno dovode u sumnju njihovu verodostojnost i čije bi prihvatanje narušilo integritet postupka". Karadžić smatra da je uslov iz člana 95 ispunjen jer je služba bezbednosti BiH pribegla "nezakonitim metodama" i tako "narušila univerzalne principe prava na privatnost" građana, među kojima i Karadžića kao "građanina Bosne i Hercegovine".

"Nezakonitost" prisluškivanja se, po Karadžiću, ogleda u tome što tadašnji srpski članovi Predsedništva BiH nisu bili obavešteni o takvim aktivnostima službe državne bezbednosti. Prema Karadžićevom tumačenju predratnih zakona, pripadnici službe bezbednosti su bili dužni da o prisluškivanju obaveste one koje su prisluškivali. Bivši lider bosanskih Srba optužuje tadašnje vlasti BiH za "licemerje" i tvrdi da su presretnuti razgovori "proizvod prevare i obmane" čije bi usvajanje narušilo integritet postupka.

Radovan Karadžić, koji se tereti za genocid i druge ratne zločine, poziva se i na "pravo na privatnost" svojih predratnih telefonskih razgovora i navodi da je ono zagarantovano Međunarodnom konvencijom o građanskim i političkim pravima, kao i evropskom i američkom Konvencijom o ljudskim pravima.

Pre njega, slične zahteve za izuzeće presretnutih razgovora iz dokaznog materijala podnosile su i odbrane drugih optuženika, ali bez uspeha. Karadžić se nada da će biti uspešniji jer je, kako tvrdi, on jedini ukazao na pitanje nezakonitosti prisluškivanja u predratnoj BiH.

Dijeljenje sadržaja