Počela prezentacija završnih reči tužioca i odbrane na suđenju na Haškom tribunalu petorici optuženih za zločine u prijedorskim logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje. Optužba zatražila stroge kazne, u rasponu od 25 godina do doživotnog zatvora

Tužilaštvo Haškog tribunala je danas zatražilo stroge kazne za petoricu optuženih za zločine koji su, u leto 1992., počinjeni u prijedorskim logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje. Za dvojicu optuženih - Mlađu Radića i Zorana Žigića - tužilaštvo je zatražilo kaznu doživotnog zatvora. Radić je bio šef jedne od stražarskih smena u Omarskoj i optužen je za ubistva, zlostavljanja i silovanja. Zoran Žigić je bio "čest posetilac" u sva tri prijedorska logora u koje je, prema optužnici, dolazio da bi ubijao, tukao i na druge načine zlostavljao zatočenike. Za dvojicu zamenika komandanta Omarske, Miroslava Kvočku i Dragoljuba Prcaća, tužilaštvo zahteva kazne od 35 godina, a za Milojicu Kosa, koji je takođe bio komandir jedne od stražarskih smena u Omarskoj, kaznu od 25 godina zatvora.

Tako je, na kraju svoje završne reči - nakon dokaznog postupka koji je, s prekidima, trajao punih 16 meseci - tužilac Suzan Somers odmerila odgovornost svakog od petorice optuženih. Pre toga, Somers je ukazala da su u prijedorskim logorima, a posebno u Omarskoj, u leto 1992. počinjena "izuzetna zla" koja su, po njoj, bila moguća zato što su "norme civilizovanog ponašanja popustile pred slepim, neracionalnim, nacionalizmom, šovinizmom i rasizmom." Ta zla, nastavila je tužilac, nisu bila slučajna, već su predstavljala "rezultat svesne politike i planiranja, čiji je cilj bilo nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva Prijedora." Ukazujući da su, tokom dokaznog postupka odbrane, petorica optuženih pokušali da se predstave kao nevoljni i nemoćni učesnici tih događaja, tužilac Somers je uveravala sudije kako su oni, zapravo, bili "oportunistički i voljni učesnici u nekim od najgorih zlodela izvršenih u novijoj istoriji."

Prijedorski logori Omarska, Keraterm i Trnopolje su, po tužiocu, bili "integralni delovi i sredstva (za ostvarenje) protivzakonitog plana nasilnog uklanjanja nesrpskog stanovništva." Tezu odbrane, po kojoj su ti logori bili rezultat neuspešnog napada muslimanskih snaga na Prijedor, 30. maja 1992, tužilac osporava tvrdnjom da su prvi zatočenici dovedeni u prijedorske logore još 26. maja, dakle četiri dana pre napada. Drugu tezu odbrane – da se nije radilo o logorima već o "istražnim centrima", u kojima su ispitivani "muslimanski i hrvatski ekstremisti" - tužilac Somers pobija svedočenjem jednog od svedoka odbrane, bivšeg islednika u Omarskoj i Keratermu, koji je pred sudom rekao da, koliko je njemu poznato, nikada nije pokrenut krivični postupak ni protiv od jedne od zatočenih i ispitivanih osoba.

Pokušaje nekih optuženih da svu odgovornost za zločine u logorima prebace na zloglasnog prijedorskog šefa policije Simu Drljaču, tužilac Somers je ocenila kao "odbranu iz očaja: svaliti sve na pokojnika." Drljača je, naime, ubijen u julu 1997., pružajući otpor britanskim komandosima koji su pokušali da ga uhapse na osnovu zapečaćene optužnice za genocid u Prijedoru.

Tužilac je, nakon toga, rezimirala dokaze protiv svakog od optuženih, zaključujući da je njihova odgovornost za zločine koji su im pripisani dokazana izvan svake razumne sumnje. Ocenjujući da niko od optuženih nije ispoljio ni kajanje, ni žaljenje, ni milost prema žrtvama, tužilac Somers je ocenila da za njih nema olakšavajućih okolnosti, te je svoju završnu reč zaključila zahtevom za izricanjem strogih kazni, u rasponu od 25 godina do doživotnog zatvora.

Završne reči odbrane petorice optuženih počinju sutra i trajaće do kraja ove sedmice.

Dijeljenje sadržaja