Zaštićeni svedok VS-1064 je krajem maja 1992. godine preživeo masakr u Domu kulture u Drinjači, u kojem u kojem su četnici – prema optužnici protiv Vojislava Šešelja – ubili 88 Bošnjaka. Među žrtvama bili su svedokov otac i tri brata


Prema optužnici protiv Vojislava Šešelja, u Domu kulture u Drinjači "četnici" su u noći između 30. i 31. maja 1992. godine ubili 88 bošnjačkih civila iz sela Kostjerovo, pored Zvornika. Zaštićeni svedok optužbe VS-1064 je, mada teško ranjen, preživeo taj masakr. Među ubijenima su, međutim, svedokov otac i tri brata.

Srpske snage su, opisao je svedok, 30. maja 1992. godine ušle u selo, okupile meštane i oko 150 muškaraca, žena i dece odvele ka Domu kulture u susednoj Drinjači. Žene i deca su tu odvojeni i odvedeni na ekonomiju u obližnjem Čelopeku, uz obećanje da će im se i muškarci ubrzo pridružiti.

Muškarcima koji su ostali u Domu kulture zatim se obratio Branko Studen, poručnik JNA, govoreći da im se ništa neće desiti i da će nakon "informativnog razgovora" koji će s njima voditi "stručnjaci za vojna pitanja" otići u razmenu.

Zatim su u salu ušli vojnici u kamuflažnim uniformama koji su svedoku ličili na "Arkanovce". Njihov vođa je, opisao je svedok, "divljao salom" kao da je "lud, pijan ili drogiran" i naredio im da pevaju "Od Topole pa do Ravne gore...". A onda je nastupio "opšti haos": izvlačili su ljude iz sedišta, vukli ih na binu i tukli čime su stigli: rukama i nogama, drvenim palicama, komadima železne armature i pendrecima. Neki zatočenici su toliko isprebijani i izbodeni noževima da su, rekao je svedok, "molili za pušku da se sami ubiju."

Iživljavanje nad zatočenicima je, prema svedokovoj proceni, trajalo do 9 sati uveče, kada su "Arkanovci" otišli, preteći zatočenicima da će uskoro "videti šta su četnici". Ubrzo se u sali, nastavio je svedok, pojavila grupa ljudi "sa šubarama i kokardama" i počeli su da izvode grupe od po deset muškaraca. Po njihovom izvođenju čuli bi se rafali, a zatim bi dolazili po novu grupu.

Svedok je izveden u petoj grupi. Dok su ih vodili neko je pokušao da beži pa su vojnici zapucali po njima i svedok je pogođen u predelu kuka. Pao je i ostao da leži, pretvarajući se da je mrtav. Jedan od četnika je, međutim, u to posumnjao, šutnuo ga nogom i ispalio rafal u njega. "Mislio sam da sada sigurno nastupa smrt", rekao je svedok. Međutim, pogođen je samo u rame i iskoristio je trenutak da pobegne kada su četnici ušli po novu grupu. Iz obližnje šume je, zatim, posmatrao kako četnici tovare leševe u kamion koji je u međuvremenu stigao do Doma kulture.

Vojislav Šešelj je u unakrsnom ispitivanju najpre tvrdio da je svedokov deda bio "ustaški odmetnik" i da je učestvovao u pokoljima nad Srbima – što je svedok odbio kao "užasnu laž." Šešelj je zatim tvrdio da je svedok danas prvi put vojnike koji su streljali u Domu kulture nazvao "šešeljevcima", dok ih je u prethodnim izjavama opisivao kao "četnike." Svedok je odgovorio da ne pravi razliku između "šešeljevaca" i "četnika", a tužilac je ukazao da u izjavi koju je 1996. dao istražnim organima u BiH svedok dva puta pominje "šešeljevce." Optuženi je, nakon toga, uvređeno odustao od daljeg unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe.

Suđenje lideru srpskih radikala, optuženom za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, se nastavlja u utorak sledeće sedmice.

Dijeljenje sadržaja