Obrazlažući zahtev da se presuda od 35 godina zatvora poništi i Milan Martić oslobodi svih optužbi, odbrana je na današnjoj žalbenoj raspravi tvrdila da su počinioci zločina nad krajinskim Hrvatima između 1991. i 1995. godine bili "izbegli Srbi i lokalni odmetnici" a da bivši predsednik RSK "nije bio svemogući Bog" pa da ih u tome spreči


Odbrana traži da Žalbeno veće oslobodi bivšeg predsednika Republike Srpska Krajina Milana Martića svih optužbi ili da poništi prvostepenu presudu kojom je zbog zločina u Hrvatskoj i BiH između 1991. i 1995. godine osuđen na 35 godina zatvora i zakaže novo suđenje. Obrazlažući taj zahtev, branilac Predrag Milovančević je na današnjoj žalbenoj raspravi rekao da je Pretresno veće pogrešilo kada je zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem proterivanja Hrvata iz Krajine i stvaranja etnički čiste srpske teritorije. Pošto takvog poduhvata nije bilo, Martić u njemu nije mogao učestvovati, zaključak je odbrane.

Pretresno veće je, tvrdi branilac, u presudi propustilo da zaključi da su Hrvati iz Krajine odlazili "na zahtev i po instrukcijama" hrvatskih vlasti, a ne pod pritiskom Martićevih snaga. Odlasci su se, priznaje branilac, dešavali i kada bi srpske izbeglice napadale "nevino domorodačko stanovništvo", a bilo je i zločina, pre svega ubistava, koje su nad Hrvatima počinili "lokalni odmetnici". Martić, međutim, to nije mogao da spreči jer, kako je objasnio branilac, "nije bio svemogući Bog u Krajini".

Odbrana nije propustila da i na žalbenoj raspravi iznese tezu o Martićevoj nameri da sačuva srpsko stanovništvo od genocida sličnog onom iz Drugog svetskog rata. Branilac se čudi zašto je Pretresno veće u presudi ignorisalo masakr Srba korišćenjem "specijalnih rukavica za klanje" i druge ustaške zločine nad Srbima od 1941. do 1945. godine na kojima je odbrana uporno insistirala tokom svog dokaznog postupka.

U odgovoru na argumente odbrane, tužilac je rekao da je Pretresno veće ispravno zaključilo o Martićevom učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu, prihvatajući dokaze o združenim napadima JNA, TO, "Martićeve milicije" i dobrovoljaca na Kijevo, Saborsko, Škabrnju, Baćin, Korenicu i druga mesta u kojima su za vreme i nakon borbi počinjeni teški zločini nad lokalnim Hrvatima. Jasno je, smatra optužba, i da je Martićeva namera bila da se Srbi i Hrvati "etnički razdvoje" što je isticao i u nekim od svojih javnih nastupa.

Tužilac će na sutrašnjem zasedanju izneti argumentaciju po svom žalbenom podnesku, a priliku da se obrati veću će imati i optuženi Milan Martić.

Dijeljenje sadržaja