Predstavnica EU Elen Margret zatražila pred Generalnom skupštinom UN intervenciju Saveta bezbednosti protiv SR Jugoslavije - Predsedavajući Međunarodnog tribunala Klod Žorda o perspektivi da nacionalni sudovi preuzmu, posle 2008. godine, preostale poslove iz Haga

Redovno godišnje referisanje predstavnika Haškog tribunala svom osnivaču u Njujorku/New York - Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) i njenom izvršnom organu Savetu bezbednosti (SB) - protiče u znaku ozbiljnih primedaba na račun vlada SR Jugoslavije/Srbije, a u priličnoj meri i Hrvatske. I pored tog generalno kritičkog pristupa, predsedavajući Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (ICTY) Klod Žorda/Claude Jorda je pozitivno ocenio dosadašnji učinak u Hagu - uz prognozu da bi svi istražni postupci mogli da budu završeni u predviđenom roku, do 2004. godine, a zatim, do 2008, i svi procesi koji se imaju u planu.

O ozbiljnim preprekama na putu blagovremene realizacije te Žordine vizije planiranog zatvaranja haškog kruga, pred Generalnom skupštinom govorila je neočekivano oštro - u svojstvu predsedavajućeg Evropske unije (EU) - ambasador Danske Elen/Ellen Margret. Ukazujući na obavezu svih balkanskih država da neodložno izruče Hagu sve optužene za ratne zločine, ona je u tom kontekstu izdvojila obaveze Republike Srpske oko Karadžića i Mladića, Hrvatske oko generalskog para Gotovina-Bobetko - a posebno SR Jugoslavije, kad je reč o jedanaestorici optuženika koji se i dalje nalaze na slobodi u Srbiji, kao i saradnji u obezbeđivanju pristupa svedocima i traženim dokaznim materijalima. "To je nedopustivo. SR Jugoslavija bi zbog takvog ponašanja morala biti prijavljena Savetu bezbednosti," ocenila je predstavnica EU.

Detaljan i konkretan razgovor na temu kako da se Beograd i Zagreb prinude na neodložno i potpuno ispunjavanje obaveza prema Hagu predstoji na današnjoj debati pred Savetom bezbednosti, sa glavnim tužiocem Tribunala Karlom/Carla del Ponte u ulozi izvestioca. U okviru priprema za taj razgovor, Klod Žorda je obavestio generalnu skupštinu UN da je u državama sa prostora bivše SFR Jugoslavije započet proces obnavljanja demokratskih institucija i reforme pravosudnog sistema, što "otvara put" za pokušaj da se neki od haških slučajeva prepuste tamošnjem, domaćem pravosuđu. "Pri tome se, naravno, mora obezbediti da domaći sudovi rade u skladu sa međunarodnim normama, uz puno poštovanje ljudskih prava," rekao je Žorda, izdvajajući Bosnu i Hercegovinu kao trenutno najozbiljnijeg kandidata za to planirano postepeno preuzimanje sadašnjih obaveza Tribunala u Hagu.

Predstavnici SRJ i Hrvatske u UN, Dejan Šahović i Ivan Šimonović izvestili su Generalnu skupštinu svetske organizacije o saradnji sa Tribunalom u bližoj i daljoj prošlosti, kao i o spremnosti Beograda i Zagreba da se nastavi angažovanje u tom "komplikovanom i složenom procesu". Šahović i Šimonović dobijaju priliku da svoju argumentaciju ponove i pred Savetom bezbednosti - gde su SAD, EU i ostale zemlje demokratskog sveta, koliko se videlo iz dosadašnjih istupanja, veoma saglasne u stavu da se najoštrije postavi pitanje odgovornosti država koje i dalje, na ovaj ili onaj način, izvrdavaju da ispune svoje obaveze prema Međunarodnom sudu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja