U unakrsnom ispitivanju ambasadora Herberta Okuna, savetnika bivšeg posrednika u rešavanju jugoslovenske krize Sajrusa Vensa, Slobodan Milošević je nastavio da zastupa stavove zbog kojih je 1991. propala "Haška konferencija" lorda Karingtona


Pošto je srpska delegacija 18. oktobra '91. u Hagu odbila Karingtonov/Carringtonov mirovni sporazum, koji su prihvatile ostale republike bivše Jugoslavije, ambasador Herbert Okun je u svoje beleške upisao: "Srbija želi da nastavi." Te beleške su, tokom ambasadorovog svedočenja, uključene u dokazne optužbe na sudjenju Slobodanu Miloševiću.

"Da niste nešto pomešali?", upitao je danas Milošević tokom unakrsnog ispitivanja nekadašnjeg zamenika specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju Sajrusa Vensa /Cyrus Vance.

Milošević je istakao da je Karingtonov plan bio "neprihvatljiv dokument kojim se legalizuje jednostrani čin secesije", i da i danas ostaje pri stavovima koje je tada zastupao u Hagu, ali pred drugim forumom. Prema njegovim rečima, do napuštanja Haške konferencije došlo je kada je lord Karington osporio Branku Kostiću, tadašnjem potpredsedniku "krnjeg Predsedništva", pravo da govori u ime celokupnog Predsedništva SFRJ.

Milošević se pozivao na nekoliko sastanaka koje je imao sa svedokom i Sajrusom Vensom, na kojima se "zalagao za obustavljanje sukoba i postizanje mira na prostoru bivše Jugoslavije". Okun to nije sporio, uz opasku da su obojica imali na umu da je "Milošević najvažnija osoba" i da kontroliše "krnje Predsedništvo", JNA i srpske paravojne snage u Hrvatskoj i Bosni. Na pitanje da li je Vens, posle sastanaka u četiri oka sa Miloševićem, ikada spomenuo bilo kakvu indiciju koja bi opovrgla njegova stalna "zalaganja za mir", ambasador Okun je odgovorio: "Rekao mi je da ste ponekad bili od pomoći, da često niste pomagali, ali da ste uvek bili glavni."

Nasuprot Miloševićevoj tvrdnji da su svi naoružani Srbi u Hrvatskoj bili u sastavu teritorijane odbrane i pod komandom Milana Babića ili Gorana Hadžica, ambasador Okun je rekao da je on svojim očima video pripadnike paravojnih snaga koji su bili u različitim uniformama ili u civilu i bez bilo kakvih vojnih oznaka. Na Miloševićevo pitanje kako to da su "srpske snage u Hrvatskoj paravojne, a hrvatske nisu", svedok je odgovorio da je Hrvatska imala organizovanu vojsku kojom je komandovao general Anton Tus, a da je jedino čuo za malu "bandu" Dobroslava Parage, koja se suprotstavljala Tuđmanu i vladi u Zagrebu.

Pozivajuùi se na Babićevo odbijanje Vensovog mirovnog plana, Milošević je osporavao svoj uticaj na vodje Krajine ali se svedok nije s tim saglasio. Okun je, naime, podsetio da je Babić "doživeo nesreću", odnosno smenjen, a da je posle toga Vensov plan implementiran. Ne želeći da, kako je rekao, bude uvredljiv, ambasador Okun je podsetio da je Staljin više od dvadeset godina bio "samo generalni sekretar KP, a da svi znaju da je on upravljao Sovjetskim Savezom, iako nije imao zvaničan položaj."

Pošto su u pedantnim beležnicama ambasadora Okuna upisani i mnogi sastanci izaslanika UN s vojnim vrhom tadašnje JNA, Milošević je svedoka upitao odakle mu ideja da je on kontrolisao generala Kadijevića i uopšte da je imao Vojsku pod svojom komandom?

Ističući da postoji razlika izmedju reči i dela, svedok je, dalje, kao primer, naveo kako je vojni vrh stalno govorio da je blokirana kasarna JNA uzrok opsade Vukovara. On i Vens su se, medjutim, svojim očima uverili da je kasarna vrlo malo oštećena, a da je "grad sravnjen sa zemljomm" posle tromesečnog granatiranja.

Osim toga, ambasador Okun je podsetio da je u knjizi Borisava Jovića "Poslednji dani SFRJ" zapisano da je kasarna u Vukovaru deblokirana još 21. septembra '91. Upitao je zašto su onda opsada i granatiranje grada nastavljeni do 18. novembra. Milošević je, na to, mirno odgovorio da je u pitanju "štamparska greška".

Dijeljenje sadržaja