Svedok optužbe, britanski novinar Pol Dejvis, se složio sa Miloševićevom tvrdnjom da je JNA, "da je htela, mogla da osvoji ili potpuno razori Dubrovnik". Po njegovom mišljenju, ona to nije učinila jer je smatrala da se - držanjem Dubrovnika pod opsadom - mogu od Hrvatske iznuditi ustupci na drugim mestima, "tamo gde je bilo više Srba"


Britanski novinar Pol Dejvis/Paul Davies je šesti svedok u hrvatsko-bosanskom segmentu suđenja Slobodanu Miloševiću koji je svedočio o opsadi i granatiranju Dubrovnika krajem 1991. godine. Zločini koji su, prema tužilaštvu, počinjeni u "dubrovačkoj operaciji" JNA i crnogorske Teritorijalne odbrane, navedeni su u čak 12 od ukupno 32 tačke "Hrvatske optužnice" protiv Miloševića, pa je razumljivo zašto optužba posvećuje Dubrovniku veliki deo svog dokaznog postupka.

Kao ratni izveštač britanske televizijske mreže ITN Dejvis je u opkoljenom Dubrovniku boravio od 31. oktobra do 21. novembra 1991. U dokazni materijal uvrštene su video-trake i transkripti izveštaja koje je tom prilikom poslao iz Dubrovnika, a čiju je autentičnost Dejvis potvrdio pred sudom. Delovi tih izveštaja, koji pokazuju teško granatiranje zaštićenog gradskog jezgra Dubrovnika u novembru 1991., prikazani su pred sudom.

U unakrsnom ispitivanju, Slobodan Milošević je ponovio svoje stare teze o tome da je JNA samo "odgovarala na vatru" koju su, iz Dubrovnika i njegovog gradskog jezgra, na njene položaje otvarale hrvatske oružane snage i strani plaćenici. Mada je rekao da ne može da oceni ko je ispalio prvi hitac u svakom pojedinačnom incidentu, Pol Dejvis je izrazio sumnju da su to mogli da budu, kako ih je on zvao, "branioci grada", pošto je to, imajući u vidu odnos i raspored snaga, bila po njih "najgora stvar koju bi mogli da učine". Dejvis je, takodje, izrazio sumnju u Miloševićevu tvrdnju da bi dim koji se, na televizijskim snimcima, diže iz Dubrovnika mogao da potiče od zapaljenih automobilskih guma. Rekao je da je video mnogo usidrenih brodova, parkiranih automobila i kuća koje su zapaljene u granatiranju, ali ne i zapaljene gume.

U unakrsnom ispitivanju Pola Dejvisa, Slobodan Milošević je lansirao i jednu novu tezu o uzrocima oštećenja u starom gradskom jezgru Dubrovnika. Pozivajući se na Dejvisov izveštaj o tome kako su hrvatske snage u novembru pogodile položaj i skladište municije JNA na brdu Žarkovica iznad Dubrovnika, Milošević je tvrdio kako su, pošto je skladište eksplodiralo, "projektili poleteli i rasuli se po celom gradu", te je tako došlo do "mnogobrojnih ali sitnih oštećenja po krovovima".

Svedok je, medjutim, ostao pri svojoj verziji da je - nakon pogotka njenog položaja na Žarkovici - JNA otvorila žestoku paljbu po Dubrovniku.

Britanski novinar se složio sa Miloševićevom tvrdnjom da je JNA, "da je htela, mogla da osvoji ili potpuno razori Dubrovnik". Ona to, po njegovom mišljenju, nije učinila zato što je smatrala da se – držanjem Dubrovnika pod opsadom - mogu od Hrvatske iznuditi ustupci na drugim mestima, "tamo gde je bilo više Srba".

Sledeći svedok na sudjenju Slobodanu Miloševiću biće ambasador Herbert Okun, bliski saradnik Sajrusa Vensa/Cyrus Vance u njegovoj posredničkoj misiji u Hrvatskoj 1991/92. godine.

Dijeljenje sadržaja