Ambasador Herbert Okun, nekadašnji zamenik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju, svedoči o razgovorima koje je, zajedno sa Cyrus Vance, početkom desedesetih imao sa tadašnjim srpskim predsednikom Miloševićem i drugim akterima jugoslovenske krize


Kada je u novembru 1991. Sajrus Vens/Cyrus Vance, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Jugoslaviju, na sastanku sa tadašnjim predsednikom Srbije pokrenuo pitanje "srpskih paravojnih aktivnosti u Bosni i Hercegovini", ambasador Herbert Okun je u svoj dnevnik zapisao: "Milošević se pretvara da je iznenadjen."

Svedočeći o tom sastanku na sudjenju Slobodanu Miloševiću, ambasador Okun je danas dodao kako mu je bilo "sasvim jasno da on dobro zna šta se u Bosni dešava i da glumi iznenadjenje".

Ambasador Okun je od oktobra 1991. do jula 1993. bio zamenik trojice medjunarodnih posrednika u nastojanjima da se reši jugoslovenska kriza - Sajrusa Vensa, lorda Karingtona i Dejvida Ovena/David Owen. Zajedno sa njima, imao je desetine sastanaka sa Slobodanom Miloševićem i drugim akterima krize, uključujući i Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika, Nikolu Koljevića i Ratka Mladića. Na tim sastancima Okun je vodio detaljne zabeleške o tome šta je rekao svaki pojedini sagovornik. Kopije tih zabeleški uvrštene su u dokazni materijal, a njihovi najznačajniji delovi su pročitani pred sudom.

U današnjem svedočenju bilo je najviše reči o sastancima koje su Sajrus Vens i ambasador Okun imali sa Miloševićem tokom sukoba u Hrvatskoj. Mada se Milošević u tim razgovorima odricao kontrole nad JNA i tadašnjim "krnjim Predsedništvom", specijalni izaslanik UN i njegov zamenik su se u traganju za mirovnim rešenjem za sukob u Hrvatskoj najviše oslanjali na tadašnjeg predsednika Srbije, a ne na savezne institucije ili političke i vojne vodje Srba u Hrvatskoj.

Kada su 18. novembra 1991. Vens i Okun izneli Miloševiću osnovne parametre moguće mirovne operacije UN u Hrvatskoj, njegova prva reakcija je bila da je taj plan "u potpunosti prihvatljiv za njega i Jugoslaviju". Na Vensovo pitanje kako će na taj plan reagovati general Veljko Kadijević i lideri krajinskih Srba, Milan Babić i Goran Hadžić, Milošević je odgovorio da s njima neće biti problema i da će se i oni saglasiti sa mirovnom operacijom UN. Na pitanje tužioca da li se Milošević, dok je trajao sastanak, možda telefonom konsultovao sa tim ličnostima, svedok je odgovorio da predsednik Srbije ni jednog trenutka nije napuštao prostoriju u kojoj su razgovarali.

Nakon što je obezbedio prekid neprijateljstava u Hrvatskoj, Sajrus Vens je bio prinudjen da se sve više bavi situacijom u Bosni i Hercegovini i bio je, prema Okunu, posebno zabrinut informacijama o delovanju srpskih paravojnih snaga. Na sastanku od 15. aprila 1992. Vens je izneo informacije o prisustvu Arkana u istočnoj Bosni, duž reke Drine, ali je Milošević to negirao, tvrdeći da je Arkan bio "privatno" u Bijeljini i to "samo na početku rata". Pošto je Vens insistirao da je te informacije dobio iz veoma pouzdanih izvora i da su, osim Arkana, u Bosni vidjeni i "drugi tipovi iz Srbije" sa teškom ratnom opremom, Milošević je uzvratio da su to "samo neki pojedinci koji nisu pod vlašću Srbije".

Na sastanku sa Sajrusom Vensom, lordom Karingtonom i ambasadorom Kutiljerom 6. maja 1992. Milošević je medjunarodne posrednike obavestio da će "svi Srbi i JNA u roku od dve nedelje napustiti BiH", pošto ona "nije u nadležnosti SRJ". Na pitanje tužioca šta je Milošević mislio pod "svi Srbi", ambasador Herbert Okun je odgovorio:

"Očito nije mislio na srpske civile koji žive u Bosni, ili na turiste koji su došli iz Srbije, već na neregularne snage koje su se borile u BiH."

Svedočenje ambasadora Okuna biće nastavljeno u petak.

Dijeljenje sadržaja