Svedočenjem dvojice pripadnika prislušne službe Državne bezbednosti BiH tužilaštvo na suđenju Zdravku Tolimiru, nastavilo izvođenje dokaza o presretnutim razgovorima političkih i vojnih zvaničnika bosanskih Srba koje su 1995. godine snimile prislušne službe Armije i Državne bezbednosti BiH


Optužba na suđenju Zdravku Tolimiru, bivšem Mladićevom pomoćniku za obaveštajne poslove i bezbednost, nastoji da iskazima osoba koje su učestvovale u presretanju, snimanju i zapisivanju razgovora političara i oficira bosanskih Srba u leto i jesen 1995. godine, dokaže autentičnost transkripata tih razgovora i obezbedi da oni budu uvedeni u dokazni materijal.

Zaštićeni svedoci PW-025 i PW-027 su bili pripadnici odeljenja za prisluškivanje Službe državne bezbednosti (DB) BiH koja je zajedno sa prislušnom službom Armije BiH bila stacionirana na takozvanoj "Severnoj lokaciji". Obojica su o tome u januaru 2007. godine svedočili u predmetu sedmorice oficira bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, pa su njihovi iskazi sa tog suđenja danas uvedeni u dokaze protiv Tolimira.

Svedok PW 025 potvrdio je da je lično presreo i snimio ili transkribovao 20 razgovora sa liste koju mu je predočio tužilac dok je PW 027 isto učinio za šest presretnutih razgovora. Radi se o razgovorima koje su u periodu od juna do septembra 1995. godine vodili generali Mladić, Tolimir, Gvero i Miletić iz VRS sa oficirima UNPROFOR generalima Žanvijeom/Janvier, Smitom/Smith, i Nikolajem/Nikolai.

"Najviše sam upamtio aroganciju koju su (oficiri VRS) pokazivali prema UNPROFOR i oficirima UN", rekao je svedok PW 027 pošto mu je tužilac predočio neke od transkripata koji nisu predočeni javnosti jer sadrže oznake koje bi mogle da otkriju identitet svedoka.

Optuženi general je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da su transkripti nekih razgovora nepotpuni, odnosno da je prilikom transkribovanja sa magnetofonskih traka "pravljen izbor rečenica" koje će biti zapisane u transkriptu. Svedok PW 027 je takvu mogućnost odbacio objašnjavajući da ono što nedostaje mogu biti samo delovi razgovora koji su bili nerazumljivi ili se nisu čuli, pa su u transkriptu označeni tačkicama.

Tolimir je svedoka PW 025 podsetio na deo iskaza u kojem navodi da "manje važni delovi razgovora" nisu prepisivani u sveske i na papir, i pitao ga ko je odlučivao o "bitnom i nebitnom". Svedok je odgovorio da su to i sami operateri mogli da učine budući da su se "nebitnim" smatrali delovi razgovora koji su se ticali privatnog života sagovornika. Suđenje se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja