Četvrto svedočenje pripadnika Holandskog bataljona u sastavu UNPROFOR koji je 13. jula 1995. u Potočarima bio očevidac ubistva jednog od muškaraca odvojenih od žena i dece i zatvorenih u "kuću za saslušavanje", poznatu kao bela kuća


Paul Grunevehen/Groenewegen, svedok optužbe na suđenju Zdravku Tolimiru, je u leto 1995. godine bio pripadnik Holandskog bataljona čiji je zadatak bilo obezbeđivanje "zaštićene zone" u Srebrenici. On je o svojim iskustvima do sada tri puta svedočio u Tribunalu i potpisao je izjavu koja je danas uvedena u dokaze na suđenju bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost i obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS.

Sažetak njegovog iskaza, koji je pročitao tužilac, sadrži opis događaja od 10. do 13. jula kada se svedok, tada osamnaestogodišnjak, nalazio u bazi Holandskog bataljona u Potočarima. Grunevehen je naveo da su prve izbeglice iz Srebrenice u bazu stigle 10. jula 1995., većina pešice a deo u prepunom kamionu UN. Mnogo više izbeglica stiglo je sledećeg dana nakon što su Mladićeve snage ušle u Srebrenicu, a dan kasnije 12. jula, navodi Grunevehen, VRS je ušla i u Potočare.

Pripadnici Holandskog bataljona imali su zadatak da spreče eventualne sukobe između izbeglica i pripadnika VRS. Svedok je video kako su iz grupe izbeglica vojnici izdvojili muškarce i zatvorili ih u obližnju kuću, a kada je ona napunjena autobusima ih odvozili iz Potočara. Isto se nastavilo i 13. jula a Grunevehenu je tog dana privukla pažnju grupa vojnika VRS koja se "vrlo agresivno ponašala" prema jednom izdvojenom muškarcu. Sa udaljenosti od oko 30 metara video je kako su ga odveli iza bele kuće i prislonili ga uz zid, nakon čega mu je vojnik u maskirnoj uniformi, sa udaljenosti od tri metra, pucao u glavu.

Odgovarajući na nekoliko dodatnih pitanja tužioca Grunevehen je rekao da je ubijeni muškarac mogao imati između 30 i 40 godina, te da je među izbeglicama većina želela da "što pre napusti to mesto" dok su neki smatrali da je bilo bolje ostati i boriti sa srpskim snagama nego dobrovoljno napustiti enklavu.

Zdravko Tolimir je u unakrsnom ispitivanju nastojao je da sazna kako je Unprofor, u okviru svog mandata demilitarizacije enklave, razoružavao pripadnike Armije BiH, zatim gde je i kako to oružje čuvano, i na koji su način Holanđani obezbeđivali granice zaštićene zone i sprečavali diverzantske akcije van enklave. Namera optuženog je bila da ukazivanjem na propuste Unprofora potkrepi teze odbrane da je Srebrenica zapravo bila utočište muslimanskih snaga koje nisu bile razoružane i koje su zaštićenu zonu koristile kao bazu za napade na okolna srpska sela.

Ispitujući ga o ubistvu koje je video, Tolimir je svedoku pokušao da sugeriše da je ubijeni muškarac kraj bele kuće u Potočarima bio vojnik a ne civil. Grunevehen je ostao pri svom iskazu da se radilo o civilu uprkos ukazivanju optuženog da je to bio "vojno sposobni" muškarac iako je bio odeven u civilnu odeću.

Dijeljenje sadržaja