U unakrsnom ispitivanju svedoka optužbe Zdravko Tolimir nastojao da potkrepi tezu odbrane da je većina srebreničkih žrtava u julu 1995. godine stradala u sukobima sa srpskim snagama a ne, kako tvrdi optužba, u organizovanim masovnim pogubljenjima


Svedočeći pod pseudonimom PW 022 i uz mere zaštite lika i glasa, novi svedok optužbe na suđenju Zdravku Tolimiru potvrdio je navode iz svog prethodnog svedočenja 2006. godine u predmetu "Popović i ostali". Transkript tog svedočenja je uveden u spise a tužilaštvo je za svedoka imalo samo par pitanja koja su mu postavljena na raspravi zatvorenoj za javnost.

U sažetku izjave koji je pročitao tužilac, navodi se da se svedok početkom devedesetih iz Zvornika preselio u Cersku, a 1993. godine u Srebrenicu. Naredne godine svedok počinje da radi u srebreničkoj bolnici gde ga je zatiče pad enklave u julu 1995. godine. Nakon ulaska VRS u Srebrenicu svedok se "u belom mantilu i sa torbicom za prvu pomoć" priključuje koloni civila i pripadnika 28. divizije koja je kroz šumu pokušala da se probije do Tuzle. Nastojeći da izbegne zasede u kojima su stradali mnogi iz kolone, svedok se skrivao po šumama sve do 22. jula kada je zarobljen zajedno sa još pet muškaraca. Jedini je preživeo nekoliko dana zatočeništva pre nego što je prebačen u logor Batković i nakon toga razmenjen. Ostale zarobljenike vojnici su odveli u obližnji šumarak, nakon čega su se čuli rafali.

Optuženi Tolimir je u prvom delu unakrsnog ispitivanja insistirao na pitanjima vezanim za način na koji je svedok dobio dozvolu boravka u zemlji u koju je "pre 15-tak godina ušao ilegalno" i u kojoj i danas živi. Pozivajući se na svedokovu izjavu da "nije želeo da svedoči dok ne dobije dozvolu boravka", Tolimir je sugerisao da mu je tužilaštvo izdejstvovalo tu dozvolu u zamenu za svedočenje prilagođeno njihovim potrebama. Svedok je to odbacio rekavši da ne zna ni za kakvu intervenciju tužilaštva, kao ni da li je tužilaštvo uopšte moglo uticati na nadležne za izdavanje boravišne dozvole.

Svedok se, zatim, nije složio sa tvrdnjom optuženog da se na Srebrenicu "nije moglo pucati snajperima sa srpskih položaja". Pogođeni su, po Tolimiru, mogli biti samo oni koji su se "sami približili snajperima" odnosno oni koji su izlazili iz enklave kako bi napadali okolna srpska sela. Srebeničani jesu napuštali enklavu, potvrdio je svedok, ali ne radi napada na sela već u potrazi za hranom, "zato jer ih je glad na to naterala".

Tolimir je takođe nastojao da potkrepi tezu odbrane da je većina žrtava iz Srebrenice stradala u oružanim sukobima a ne u organizovanim masovnim pogubljenjima, kao što tvrdi tužilaštvo. Pozivajući se na svedokov iskaz kako je tokom deset dana tumaranja po šumama nakon pada Srebrenice video "veliki broj ranjenih i poginulih" pripadnika kolone, Tolimir je od svedoka tražio procenu broja stradalih u tom proboju. Svedok međutim nije mogao da proceni broj žrtava, navodeći da ne zna koliko ih je uopšte krenulo iz Srebrenice niti koliko ih je u međuvremenu zarobljeno.

Suđenje Zdravku Tolimiru koji se tereti za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine nastavlja se sutra iskazom novog svedoka optužbe.

Dijeljenje sadržaja