Bivši načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa VJ Momir Stojanović tvrdi da je 1999. imao pouzdane i detaljne informacije o aktivnostima NATO i OVK, ali da nije imao nikakva saznanja o "vanrednim događajima", odnosno ubistvima i proterivanjima civila iz sela Meja i Korenica, tokom akcije u kojoj su učestvovale jedinice vojske za koje je on bio zadužen


Mada tvrdi da na srpskoj strani nije bilo nikakvog plana za proterivanja kosovskih Albanaca za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, bivši načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa VJ Momir Stojanović kaže da su pripadnici vojske na sve načine pokušavali da utiču na državne organe da se stanovništvo ne iseljava. U nastavku iskaza u odbranu policijskog generala Vlastimira Đorđevića, svedok je pojasnio da je srpskoj strani bilo u interesu da civili ostanu na Kosovu, kako jedinice vojske i policije ne bi ostale na brisanom prostoru i tako postale laka meta za NATO avione.

Mada je u prvom delu glavnog ispitivanja iznosio detaljne obaveštajne podatke o aktivnostima NATO i OVK 1999. godine, Stojanović je u nastavku svedočenja pokazao da je u isto vreme bio znatno lošije informisan o situaciji u okviru samog Prištinskog korpusa za koji je bio nadležan. Tvrdio je, naime, da nije izvešten ni o kakvim "vanrednim događajima" za vreme i nakon operacije vojske i policije u dolini Caragoj krajem aprila 1999. godine. U optužnici za kosovske zločine protiv generala Đorđevića se pod "vanrednim događajima" navodi ubistvo više stotina civila u selima Meja i Korenica i proterivanje preostalih Albanaca iz okoline Đakovice.

Svedok, ipak, priznaje da je vojna obaveštajna služba Prištinskog korpusa imala saznanja o zločinima nad albanskim civilima, uključujući i nekoliko silovanja i ubistava. Pošto se u vojnim dokumentima kao počinioci pominju i dobrovoljci, Stojanović je rekao da su oficiri Prištinskog korpusa bili protiv njihovog dovođenja na Kosovo, ali da je u vrhu vojske odlučeno "da se nikome ne može zabraniti da brani svoju zemlju". Inače, tvrdi da je u toku NATO bombardovanja pokrenuto 246 krivičnih prijava protiv vojnika na Kosovu, ali nije naveo koliko se od tog broja odnosi na zločine protiv civila a koliko na krivična dela dezerterstva i neodazivanja na mobilizaciju.

U današnjem unakrsnom ispitivanju Stojanović je priznao i da je "često" bio izveštavan o učešću srpskih policajaca u krivičnim delima "kriminaliteta", odnosno pljačke, ali da se "gotovo ne može setiti" da je video izveštaje o ubistvima i nehumanom postupanju prema civilima od strane pripadnika MUP.

Pred kraj današnjeg zasedanja, tužiteljica Petersen je predočila delove iskaza svedoka optužbe Nika Peraja, bivšeg oficira Prištinskog korpusa VJ, koji navodi da je Stojanović u aprilu 1999. godine praktično najavio akciju u dolini Caragoj. Peraj je rekao da je pre napada na Meju prisustvovao sastanku u Đakovici na kojem su pored Stojanovića bili komandant i načelnik Državne bezbednosti đakovičkog SUP i još jedan vojni oficir. Tada je, po Peraju, Stojanović rekao da u Caragojskoj dolini, gde se nalaze sela Meja i Korenica, treba ubiti bar stotinu Albanaca u znak osvete za ubistvo njegovog rođaka, policajca Prašćevića. Stojanović, međutim, odgovara da je Peraj pred Tribunalom izrekao niz "notornih laži", a sve "pod pritiskom terorista".

Dijeljenje sadržaja