Branioci Momčila Perišića tvrde da bivši načelnik Generalštaba VJ nije imao efektivnu kontrolu niti je pružao značajnu pomoć vojskama bosanskih i hrvatskih Srba. Efektivnu kontrolu su imali komandanti VRS i SVK, a naoružanje je obezbeđeno preko "industrije za posebne namene" uz odobrenje Ministarstva odbrane SRJ


U uvodnoj reči, branilac generala Momčila Perišića je tvrdio da bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije nije pružao značajnu vojnu pomoć vojskama bosanskih i hrvatskih Srba niti je imao efektivnu kontrolu nad njihovim pripadnicima koji su, po tužilaštvu, direktni počinioci zločina u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici. Tužilaštvo je dokazivalo da je Perišić efektivnu kontrolu ostvarivao tako što je pružao finansijsku, logističku, kadrovsku i drugu podršku Vojsci Republike Srpske i Srpskoj vojsci Krajine i imao pravo da odlučuje o unapređenjima i prestanku službe onih njihovih pripadnika koji su u te vojske upućeni posredstvom 30. i 40. kadrovskog centra VJ.

Odbrana, međutim, tvrdi da su kadrovski centri bili samo administrativni organi pri Personalnoj upravi Generalštaba VJ "preko kojih su samo regulisana statusna prava" pripadnika VJ na službi u VRS i SVK. Branilac je dalje ukazao da su se Generalštab VJ i general Perišić "najmanje pitali o platama" tih pripadnika jer su o tome odlučivali Vlada i Ministarstvo odbrane, a na osnovu odluka Vrhovnog saveta odbrane. Mada su oficiri primali plate u SR Jugoslaviji, oni su, po odbrani, "imali lični osećaj pripadnosti matičnoj vojsci". Perišić, dalje, nije bio odgovoran ni za "unapređenja, razrešenja i "druga stanja u službi" koji su regulisani u okviru propisa i procedura VRS i SVK.

Ukazujući da general Perišić nije imao efektivnu kontrolu nad pripadnicima VRS, branilac Novak Lukić je citirao optužnicu protiv Ratka Mladića u kojoj se navodi da je, "kao komandant Glavnog Štaba, general Mladić bio najviši starešina VRS, podređen samo Predsedništvu i predsedniku Republike Srpske". Mladić je, ukazao je branilac, imao "sveobuhvatnu nadležnost i odgovornost za funkcionisanje VRS i vršio je vojno komandovanje i kontrolu nad regularnim snagama VRS širom BiH". Po odbrani, vojska funkcioniše po principima jednostarešinstva i subordinacije i "zna se ko je komandant, ko je podređeni, ko izdaje naredbe i ko kontroliše".

Perišić je, po tužilaštvu, naredio svojim podređenima da idu u VRS i SVK, oni su prekomandovani u te vojske i operativno rukovođenje je preneto na komandante tih vojski. Po odbrani, međutim, termini "prekomanda i prenošenje operativnog rukovođenja" ne postoje u vojnom zakonodavstvu JNA, VRS i VJ. Odbrana tvrdi da u svim strukturama konstituisanim kao uređenje vojske, ne može da postoji više komandnih lanaca. Branilac je takođe ukazao da je između VJ s jedne i VRS i SVK s druge strane nije postojao odnos kontrole i subordinacije već saradnje i koordinacije.

Branilac je najavio da će direktni učesnici u događajima svedočiti o dokumentima Vrhovnog saveta odbrane čija je, kako je rekao, "misterija tajnosti korišćena za spekulacije i lažne tvrdnje u javnosti". Ti dokumenti, o kojima je i danas bilo reči na zatvorenoj sednici, će po braniocu Gaj-Smit/Guy Smith, pokazati da su SR Jugoslavija i general Perišić "smatrali da je mirno rešenje sukoba od primarnog značaja".

Branilac je takođe rekao da Perišić nije pružao logističku podršku u naoružanju i vojnoj opremi VRS i SVK. Te vojske su oružje dobijale preko "industrije za posebne namene uz odobrenje Ministarstva odbrane a ne Vojske Jugoslavije", pružale su podršku jedna drugoj ili su pomoć dobijale od drugih zemalja poput Grčke, Bugarske, Rumunije i Rusije.

Prvi svedok odbrane generala Perišića će iskaz započeti sutra.

Dijeljenje sadržaja